< 詩篇 120 >

1 都もうでの歌 わたしが悩みのうちに、主に呼ばわると、主はわたしに答えられる。
Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.
2 「主よ、偽りのくちびるから、欺きの舌から、わたしを助け出してください」。
Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.
3 欺きの舌よ、おまえに何が与えられ、何が加えられるであろうか。
Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?
4 ますらおの鋭い矢と、えにしだの熱い炭とである。
Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.
5 わざわいなるかな、わたしはメセクにやどり、ケダルの天幕のなかに住んでいる。
Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.
6 わたしは久しく平安を憎む者のなかに住んでいた。
Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.
7 わたしは平安を願う、しかし、わたしが物言うとき、彼らは戦いを好む。
Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.

< 詩篇 120 >