< ヨブ 記 15 >
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 「知者はむなしき知識をもって答えるであろうか。東風をもってその腹を満たすであろうか。
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 役に立たない談話をもって論じるであろうか。無益な言葉をもって争うであろうか。
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 ところがあなたは神を恐れることを捨て、神の前に祈る事をやめている。
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 あなたの罪はあなたの口を教え、あなたは悪賢い人の舌を選び用いる。
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 あなたの口みずからあなたの罪を定める、わたしではない。あなたのくちびるがあなたに逆らって証明する。
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 あなたは最初に生れた人であるのか。山よりも先に生れたのか。
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 あなたは神の会議にあずかったのか。あなたは知恵を独占しているのか。
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 あなたが知るものはわれわれも知るではないか。あなたが悟るものはわれわれも悟るではないか。
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 われわれの中にはしらがの人も、年老いた人もあって、あなたの父よりも年上だ。
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 神の慰めおよびあなたに対するやさしい言葉も、あなたにとって、あまりに小さいというのか。
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 どうしてあなたの心は狂うのか。どうしてあなたの目はしばたたくのか。
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 あなたが神にむかって気をいらだて、このような言葉をあなたの口から出すのはなぜか。
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 人はいかなる者か、どうしてこれは清くありえよう。女から生れた者は、どうして正しくありえよう。
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 見よ、神はその聖なる者にすら信を置かれない、もろもろの天も彼の目には清くない。
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 まして憎むべき汚れた者、また不義を水のように飲む人においては。
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 わたしはあなたに語ろう、聞くがよい。わたしは自分の見た事を述べよう。
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 これは知者たちがその先祖からうけて、隠す所なく語り伝えたものである。
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 彼らにのみこの地は授けられて、他国人はその中に行き来したことがなかった。
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 悪しき人は一生の間、もだえ苦しむ。残酷な人には年の数が定められている。
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 その耳には恐ろしい音が聞え、繁栄の時にも滅ぼす者が彼に臨む。
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 彼は、暗やみから帰りうるとは信ぜず、つるぎにねらわれる。
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 彼は食物はどこにあるかと言いつつさまよい、暗き日が手近に備えられてあるのを知る。
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 悩みと苦しみとが彼を恐れさせ、戦いの備えをした王のように彼に打ち勝つ。
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 これは彼が神に逆らってその手を伸べ、全能者に逆らって高慢にふるまい、
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 盾の厚い面をもって強情に、彼にはせ向かうからだ。
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 また彼は脂肪をもってその顔をおおい、その腰には脂肪の肉を集め、
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 滅ぼされた町々に住み、人の住まない家、荒塚となる所におるからだ。
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 彼は富める者とならず、その富はながく続かない、また地に根を張ることはない。
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 彼は暗やみからのがれることができない。炎はその若枝を枯らし、その花は風に吹き去られる。
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 彼をしてみずから欺いて、むなしい事にたよらせてはならない。その報いはむなしいからだ。
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 彼の時のこない前にその事がなし遂げられ、彼の枝は緑とならないであろう。
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 彼はぶどうの木のように、その熟さない実をふり落すであろう。またオリブの木のように、その花を落すであろう。
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 神を信じない者のやからは子なく、まいないによる天幕は火で焼き滅ぼされるからだ。
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 彼らは害悪をはらみ、不義を生み、その腹は偽りをつくる」。
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.