詩篇 78
1 わが民よわが敎訓をきき、わが口のことばになんぢらの耳をかたぶけよ
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2 われ口をひらきて譬喩をまうけ いにしへの玄幽なる語をかたりいでん
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3 是われらが曩にききしところ知しところ又われらが列祖のかたりつたへし所なり
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4 われら之をその子孫にかくさずヱホバのもろもろの頌美と能力とそのなしたまへる奇しき事跡とをきたらんとする世につげん
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 そはヱホバ證詞をヤコブのうちにたて律法をイスラエルのうちに定めてその子孫にしらすべきことをわれらの列祖におほせたまひたればなり
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 これ來らんとする代のちに生るる子孫がこれを知みづから起りてそのまた子孫につたへ
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7 かれらをして神によりたのみ神のみわざを忘れずその誡命をまもらしめん爲なり
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8 またその列祖のごとく頑固にしてそむくものの類となり そのこころ修まらず そのたましひ神に忠ならざる類とならざらん爲なり
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9 エフライムのこらは武具ととのへ弓をたづさへしに戰ひの日にうしろをそむけたり
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10 かれら神のちかひをまもらず そのおきてを履ことをいなみ
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11 ヱホバのなしたまへることとかれらに示したまへる奇しき事跡とをわすれたり
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12 神はエジプトの國にてゾアンの野にて妙なる事をかれらの列祖のまへになしたまへり
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13 すなはち海をさきてかれらを過ぎしめ水をつみて堆かくしたまへり
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14 ひるは雲をもてかれらをみちびき夜はよもすがら火の光をもてこれを導きたまへり
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15 神はあれのにて磐をさき大なる淵より汲がごとくにかれらに飮しめ
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16 また磐より流をひきて河のごとくに水をながれしめたまへり
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 然るにかれら尚たえまなく罪ををかして神にさからひ荒野にて至上者にそむき
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18 またおのが慾のために食をもとめてその心のうちに神をこころみたり
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19 然のみならずかれらは神にさからひていへり 神は荒野にて筵をまうけたまふを得んや
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 みよ神いはを撃たまへば水ほどばしりいで流あぶれたり 糧をもあたへたまふを得んや神はその民のために肉をそなへたまはんやと
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21 この故にヱホバこれを聞ていきどほりたまひき 火はヤコブにむかひてもえあがり怒はイスラエルにむかひて立騰れり
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22 こはかれら神を信ぜずその救にたのまざりし故なり
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23 されどなほ神はうへなる雲に命じて天の戸をひらき
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24 彼等のうへにマナをふらせて食はしめ天の穀物をあたへたまへり
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25 人みな勇士の糧をくらへり 神はかれらに食物をおくりて飽足らしめたまふ
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26 神は天に東風をふかせ大能もて南の風をみちびきたまへり
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27 神はかれらのうへに塵のごとく肉をふらせ海の沙のごとく翼ある鳥をふらせて
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28 その營のなかその住所のまはりに落したまへり
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29 斯てかれらは食ひて飽たりぬ 神はこれにその欲みしものを與へたまへり
И наједоше се и даде им шта су желели.
30 かれらが未だその慾をはなれず食物のなほ口のうちにあるほどに
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 神のいかり旣にかれらに對ひてたちのぼり彼等のうちにて最もこえたる者をころしイスラエルのわかき男をうちたふしたまへり
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32 これらの事ありしかど彼等はなほ罪ををかしてその奇しきみわざを信ぜざりしかば
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33 神はかれらの日を空しくすぐさせ その年をおそれつつ過させたまへり
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34 神かれらを殺したまへる時かれら神をたづね歸りきたりて懇ろに神をもとめたり
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35 かくて神はおのれの磐いとたかき神はおのれの贖主なることをおもひいでたり
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36 然はあれど彼等はただその口をもて神にへつらひその舌をもて神にいつはりをいひたりしのみ
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37 そはかれらのこころは神にむかひて堅からず その契約をまもるに忠信ならざりき
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 されど神はあはれみに充たまへばかれらの不義をゆるして亡したまはず屡ばそのみいかりを轉してことごとくは忿恚をふりおこし給はざりき
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39 又かれがただ肉にして過去ばふたたび歸りこぬ風なるをおもひいで給へり
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40 かれらは野にて神にそむき荒野にて神をうれへしめしこと幾次ぞや
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41 かれらかへすがへす神をこころみイスラエルの聖者をはづかしめたり
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42 かれらは神の手をも敵より贖ひたまひし日をもおもひいでざりき
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43 神はそのもろもろの豫兆をエジプトにあらはしその奇しき事をゾアンの野にあらはし
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44 かれらの河を血にかはらせてその流を飮あたはざらしめ
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45 また蝿の群をおくりてかれらをくはしめ蛙をおくりてかれらを亡させたまへり
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46 神はかれらの田產を蟊賊にわたし かれらの勤勞を蝗にあたへたまへり
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47 神は雹をもてかれらの葡萄の樹をからし霜をもてかれらの桑の樹をからし
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48 その家畜をへうにわたしその群をもゆる閃電にわたし
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49 かれらの上にはげしき怒といきどほりと怨恨となやみと禍害のつかひの群とをなげいだし給へり
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50 神はその怒をもらす道をまうけ かれらのたましひを死よりまぬかれしめず そのいのちを疫癘にわたし
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51 エジプトにてすべての初子をうちハムの幕屋にてかれらの力の始をうちたまへり
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52 されどおのれの民を羊のごとくに引いだし かれらを曠野にてけだものの群のごとくにみちびき
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53 かれらをともなひておそれなく安けからしめ給へり されど海はかれらの仇をおほへり
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54 神はその聖所のさかひ その右の手にて購たまへるこの山に彼らを携へたまへり
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 又かれらの前にてもろもろの國人をおもひいだし準縄をもちゐ その地をわかちて嗣業となし イスラエルの族をかれらの幕屋にすまはせたまへり
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56 然はあれど彼等はいとたかき神をこころみ之にそむきてそのもろもろの證詞をまもらず
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57 叛きしりぞきてその列祖の如く眞實をうしなひ くるへる弓のごとくひるがへりて逸ゆけり
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 高處をまうけて神のいきどほりをひき刻める像にて神の嫉妬をおこしたり
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59 神ききたまひて甚だしくいかり大にイスラエルを憎みたまひしかば
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60 人々の間におきたまひし幕屋なるシロのあげばりを棄さり
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61 その力をとりことならしめ その榮光を敵の手にわたし
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62 その民を劍にあたへ その嗣業にむかひて甚だしく怒りたまへり
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63 火はかれらのわかき男をやきつくし かれらの處女はその婚姻の歌によりて譽らるることなく
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64 かれらの祭司はつるぎにて仆れ かれらの寡婦は喪のなげきだにせざりき
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65 斯るときに主はねぶりし者のさめしごとく勇士の酒によりてさけぶがごとく目さめたまひて
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66 その敵をうちしりぞけ とこしへの辱をかれらに負せたまへり
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67 またヨセフの幕屋をいなみエフライムの族をえらばず
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68 ユダの族そのいつくしみたまふシオンの山をえらびたまへり
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69 その聖所を山のごとく永遠にさだめたまへる地のごとくに立たまへり
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70 またその僕ダビデをえらびて羊の牢のなかよりとり
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71 乳をあたふる牝羊にしたがひゆく勤のうちより携へきたりてその民ヤコブその嗣業イスラエルを牧はせたまへり
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72 斯てダビデはそのこころの完全にしたがひてかれらを牧ひ その手のたくみをもて之をみちびけり
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
