詩篇 73
1 神はイスラエルにむかひ心のきよきものに對ひてまことに惠あり
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 然はあれどわれはわが足つまづくばかりわが歩すべるばかりにてありき
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 こはわれ惡きものの榮ゆるを見てその誇れる者をねたみしによる
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 かれらは死るに苦しみなくそのちからは反てかたし
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 かれらは人のごとく憂にをらず人のごとく患難にあふことなし
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 このゆゑに傲慢は妝飾のごとくその頸をめぐり強暴はころものごとく彼等をおほへり
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 かれら肥ふとりてその目とびいで心の欲にまさりて物をうるなり
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 また嘲笑をなし惡をもて暴虐のことばをいだし高ぶりてものいふ
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 その口を天におきその舌を地にあまねく往しむ
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 このゆゑにかれの民はここにかへり水のみちたる杯をしぼりいだして
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 いへらく神いかで知たまはんや至上者に知識あらんやと
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 視よかれらは惡きものなるに常にやすらかにしてその富ましくははれり
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 誠に我はいたづらに心をきよめ罪ををかさずして手をあらひたり
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 そはわれ終日なやみにあひ朝ごとに責をうけしなり
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 われもし斯ることを述んといひしならば我なんぢが子輩の代をあやまらせしならん
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 われこれらの道理をしらんとして思ひめぐらししにわが眼いたく痛たり
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 われ神の聖所にゆきてかれらの結局をふかく思へるまでは然りき
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 誠になんぢはかれらを滑かなるところにおきかれらを滅亡におとしいれ給ふ
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 かれらは瞬間にやぶれたるかな彼等は恐怖をもてことごとく滅びたり
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 主よなんぢ目をさましてかれらが像をかろしめたまはんときは夢みし人の目さめたるがごとし
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 わが心はうれへ わが腎はさされたり
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 われおろかにして知覺なし聖前にありて獣にひとしかりき
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 されど我つねになんぢとともにあり汝わが右手をたもちたまへり
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 なんぢその訓諭をもて我をみちびき後またわれをうけて榮光のうちに入たまはん
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 汝のほかに我たれをか天にもたん地にはなんぢの他にわが慕ふものなし
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 わが身とわが心とはおとろふ されど神はわがこころの磐わがとこしへの嗣業なり
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 視よなんぢに遠きものは滅びん 汝をはなれて姦淫をおこなふ者はみななんぢ之をほろぼしたまひたり
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 神にちかづき奉るは我によきことなり われは主ヱホバを避所としてそのもろもろの事跡をのべつたへん
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
