< 詩篇 64 >
1 神よわがなげくときわが聲をききたまへ わが生命をまもりて仇のおそれより脱かれしめたまへ
Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.
2 ねがはくは汝われをかくして惡をなすものの陰かなる謀略よりまぬかれしめ不義をおこなふものの喧嘩よりまぬかれしめ給へ
Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,
3 かれらは劍のごとくおのが舌をとぎ その弓をはり矢をつがへるごとく苦言をはなち
Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,
4 隠れたるところにて全者を射んとす俄かにこれを射ておそるることなし
Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;
5 また彼此にあしき企圖をはげまし共にはかりてひそかに羂をまうく 斯ていふ誰かわれらを見んと
Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?
6 かれらはさまざまの不義をたづねいだして云われらは懇ろにたづね終れりと おのおのの衷のおもひと心とはふかし
Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.
7 然はあれど神は矢にてかれらを射たまふべし かれらは俄かに傷をうけん
Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.
8 斯てかれらの舌は其身にさからふがゆゑに遂にかれらは蹟かん これを見るものみな逃れさるべし
Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.
9 もろもろの人はおそれん而して神のみわざをのべつたへ その作たまへることを考ふべし
Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.
10 義者はヱホバをよろこびて之によりたのまん すべて心のなほきものは皆ほこることを得ん
А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.