詩篇 57
1 我をあはれみたまへ神よわれをあはれみたまへ わが霊魂はなんぢを避所とす われ禍害のすぎさるまではなんぢの翼のかげを避所とせん
Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
2 我はいとたかき神によばはん わがために百事をなしをへたまふ神によばはん
Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
3 神はたすけを天よりおくりて我をのまんとする者のそしるときに我を救ひたまはん (セラ) 神はその憐憫その眞實をおくりたまはん
Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
4 わがたましひは群ゐる獅のなかにあり 火のごとくもゆる者 その歯は戈のごとく矢のごとくその舌はとき劍のごとき人の子のなかに我ふしぬ
Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
5 神よねがはくはみづからを天よりも高くしみさかえを全地のうへに擧たまへ
Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
6 かれらはわが足をとらへんとて網をまうく わが霊魂はうなたる かれらはわがまへに阱をほりたり而してみづからその中におちいれり (セラ)
Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
7 わが心さだまれり神よわがこころ定まれり われ謳ひまつらん頌まつらん
Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
8 わが榮よさめよ 筝よ琴よさめよ われ黎明をよびさまさん
Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
9 主よわれもろもろの民のなかにてなんぢに感謝し もろもろの國のなかにて汝をほめうたはん
Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
10 そは汝のあはれみは大にして天にまでいたり なんぢの眞實は雲にまでいたる
Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
11 神よねがはくは自からを天よりも高くし光榮をあまねく地のうへに擧たまへ
Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
