詩篇 37
1 惡をなすものの故をもて心をなやめ 不義をおこなふ者にむかひて嫉をおこすなかれ
Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидети онима који чине безакоње.
2 かれらはやがて草のごとくかりとられ靑菜のごとく打萎るべければなり
Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену.
3 ヱホバによりたのみて善をおこなへ この國にとどまり眞實をもて糧とせよ
Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину.
4 ヱホバによりて歓喜をなせ ヱホバはなんぢが心のねがひを汝にあたへたまはん
Теши се Господом, и учиниће ти шта ти срце жели.
5 なんぢの途をヱホバにゆだねよ 彼によりたのまば之をなしとげ
Предај Господу пут свој, и уздај се у Њега, Он ће учинити.
6 光のごとくなんぢの義をあきらかにし午日のごとくなんぢの訟をあきらかにしたまはん
И извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне.
7 なんぢヱホバのまへに口をつぐみ忍びてこれを俟望め おのが途をあゆみて榮るものの故をもて あしき謀略をとぐる人の故をもて心をなやむるなかれ
Ослони се на Господа, и чекај Га. Немој се жестити гледајући кога где напредује на путу свом, човека, који ради шта намисли.
8 怒をやめ忿恚をすてよ 心をなやむるなかれ これ惡をおこなふ方にうつらん
Утишај гнев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш.
9 そは惡をおこなふものは斷滅され ヱホバを俟望むものは國をつぐべければなり
Јер ће се истребити који чине зло, а који чекају Господа наследиће земљу.
10 あしきものは久しからずしてうせん なんぢ細密にその處をおもひみるともあることなからん
Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на место његово, а њега нема.
11 されど謙だるものは國をつぎ また平安のゆたかなるを樂まん
А смерни ће наследити земљу, и наслађиваће се множином мира.
12 惡きものは義きものにさからはんとて謀略をめぐらし之にむかひて切歯す
Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим.
13 主はあしきものを笑ひたまはん かれが日のきたるを見たまへばなり
Али му се Господ смеје, јер види да се примиче дан његов.
14 あしきものは劍をぬき弓をはりて苦しむものと貧しきものとをたふし行ひなほきものを殺さんとせり
Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем.
15 されどその劍はおのが胸をさしその弓はをらるべし
Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се.
16 義人のもてるもののすくなきは多くの惡きものの豊かなるにまされり
Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника.
17 そは惡きものの臂はをらるれどヱホバは義きものを扶持たまへばなり
Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ.
18 ヱホバは完全もののもろもろの日をしりたまふ かれらの嗣業はかぎりなく久しからん
Зна Господ дане безазленима, и део њихов траје довека.
19 かれらは禍害にあふとき愧をおはず饑饉の日にもあくことを得ん
Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити.
20 あしき者ははろびヱホバのあたは牧場のさかえの枯るがごとくうせ烟のごとく消ゆかん
А безбожници гину, и непријатељи Господњи као лепота шумска пролазе, као дим пролазе.
21 あしき者はものかりて償はず 義きものは惠ありて施しあたふ
Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје.
22 神のことほぎたまふ人は國をつぎ 神ののろひたまふ人は斷滅さるべし
Јер које Он благослови, они наследе земљу, а које Он прокуне, они се истребе.
23 人のあゆみはヱホバによりて定めらる そのゆく途をヱホバよろこびたまへり
Господ утврђује кораке сваког човека и мио Му је пут његов.
24 縦ひその人たふるることありとも全くうちふせらるることなし ヱホバかれが手をたすけ支へたまへばなり
Кад посрне да падне, неће пасти, јер га Господ држи за руку.
25 われむかし年わかくして今おいたれど 義者のすてられ或はその裔の糧こひありくを見しことなし
Бејах млад и остарех, и не видех праведника остављеног, ни деце његове да просе хлеба.
26 ただしきものは終日めぐみありて貸あたふ その裔はさいはひなり
Сваки дан поклања и даје у зајам, и на наслеђу је његовом благослов.
27 惡をはなれて善をなせ 然ばなんぢの住居とこしへならん
Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довека.
28 ヱホバは公平をこのみ その聖徒をすてたまはざればなり かれらは永遠にまもりたすけらるれど惡きもののすゑは斷滅さるべし
Јер Господ љуби праведни суд, и не оставља свеце своје; увек се они чувају; а племе ће се безбожничко истребити.
29 ただしきものは國をつぎ その中にすまひてとこしへに及ばん
Праведници ће наследити земљу, и живеће на њој довека.
30 ただしきものの口は智慧をかたり その舌は公平をのぶ
Уста праведникова говоре мудрост, и језик његов казује истину.
31 かれが神の法はそのこころにあり そのあゆみは一歩だにすべることあらじ
Закон је Бога његовог њему у срцу, стопала се његова не спотичу.
32 あしきものは義者をひそみうかがひて之をころさんとはかる
Безбожник вреба праведника, и тражи да га убије;
33 ヱホバは義者をあしきものの手にのこしおきたまはず 審判のときに罰ひたまふことなし
Али га Господ неће пустити у руке његове, нити ће дати да га окриве кад се стану судити.
34 ヱホバを俟望みてその途をまもれ さらば汝をあげて國をつがせたまはん なんぢ惡者のたちほろぼさるる時にこれをみん
Чекај Господа и држи се пута Његовог, и Он ће те поставити да владаш земљом; видећеш како ће се истребити безбожници.
35 我あしきものの猛くしてはびこれるを見るに生立たる地にさかえしげれる樹のごとし
Видех безбожника страшног који се рашириваше као гранато дрво;
36 然れどもかれは逝ゆけり 視よたちまちに無なりぬ われ之をたづねしかど邁ことをえざりき
Али прође, и ево нема га; тражим га и не находим.
37 完人に目をそそぎ直人をみよ 和平なる人には後あれど
Храни чистоту и пази правду, јер ће у човека мирног остати наслеђе.
38 罪ををかすものらは共にほろぼされ惡きものの後はかならず斷るべければなり
А безаконика ће нестати сасвим; наслеђе ће се безбожничко затрти.
39 ただしきものの救はヱホバよりいづ ヱホバはかれらが辛苦のときの保砦なり
Од Господа је спасење праведницима; Он је крепост њихова у невољи.
40 ヱホバはかれらを助け かれらを解脱ちたまふ ヱホバはかれらを惡者よりときはなちて救ひたまふ かれらはヱホバをその避所とすればなり
Господ ће им помоћи, и избавиће их; избавиће их од безбожника, и сачуваће их, јер се у Њега уздају.
