詩篇 22
1 わが神わが神なんぞ我をすてたまふや 何なれば遠くはなれて我をすくはず わが歎きのこゑをきき給はざるか
Bože, Bože moj! zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od rijeèi vike moje?
2 ああわが神われ晝よばはれども汝こたへたまはず 夜よばはれどもわれ平安をえず
Bože moj! vièem danju, a ti me ne slušaš, i noæu, ali nemam mira.
3 然はあれイスラエルの讃美のなかに住たまふものよ汝はきよし
Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!
4 われらの列祖はなんぢに依賴めり かれら依賴みたればこれを助けたまへり
U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao.
5 かれら汝をよびて援をえ汝によりたのみて恥をおへることなかりき
Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti.
6 然はあれどわれは蟲にして人にあらず 世にそしられ民にいやしめらる
A ja sam crv, a ne èovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu.
7 すべてわれを見るものはわれをあざみわらひ 口唇をそらし首をふりていふ
Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom,
8 かれはヱホバによりたのめりヱホバ助くべし ヱホバかれを悦びたまふが故にたすくべしと
I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi, ako ga miluje.
9 されど汝はわれを胎内よりいだし給へるものなり わが母のふところにありしとき旣になんぢに依賴ましめたまへり
Ta, ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje.
10 我うまれいでしより汝にゆだねられたり わが母われを生しときより汝はわが神なり
Za tobom pristajem od roðenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj.
11 われに遠ざかりたまふなかれ 患難ちかづき又すくふものなければなり
Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoænika.
12 おほくの牡牛われをめぐりバサンの力つよき牡牛われをかこめり
Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me;
13 かれらは口をあけて我にむかひ物をかきさき吼うだく獅のごとし
Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i rièe.
14 われ水のごとくそそぎいだされ わがもろもろの骨ははづれ わが心は蝋のごとくなりて腹のうちに鎔たり
Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.
15 わが力はかわきて陶器のくだけのごとく わが舌は齶にひたつけり なんぢわれを死の塵にふさせたまへり
Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me.
16 そは犬われをめぐり惡きものの群われをかこみてわが手およびわが足をさしつらぬけり
Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.
17 わが骨はことごとく數ふるばかりになりぬ 惡きものの目をとめて我をみる
Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje.
18 かれらたがひにわが衣をわかち我がしたぎを鬮にす
Dijele haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb.
19 ヱホバよ遠くはなれ居たまふなかれ わが力よねがはくは速きたりてわれを授けたまへ
Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoæ.
20 わがたましひを劍より助けいだし わが生命を犬のたけきいきほひより脱れしめたまへ
Izbavi od maèa dušu moju, od psa jedinicu moju.
21 われを獅の口また野牛のつのより救ひいだしたまへ なんぢ我にこたへたまへり
Saèuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih, èuvši, izbavi me.
22 われなんぢの名をわが兄弟にのべつたへ なんぢを會のなかにて讃たたへん
Kazujem ime tvoje braæi; usred skupštine hvaliæu te.
23 ヱホバを懼るるものよヱホバをほめたたへよ ヤコブのもろもろの裔よヱホバをあがめよ イスラエルのもろもろのすゑよヱホバを畏め
Koji se bojite Gospoda, hvalite ga. Sve sjeme Jakovljevo! poštuj ga. Boj ga se, sve sjeme Izrailjevo!
24 ヱホバはなやむものの辛苦をかろしめ棄たまはず これに聖顔をおほふことなくしてその叫ぶときにききたまへばなり
Jer se ne ogluši molitve ništega niti je odbi; ne odvrati od njega lica svojega, nego ga usliši kad ga zazva.
25 大なる會のなかにてわが汝をほめたたふるは汝よりいづるなり わが誓ひしことはヱホバをおそるる者のまへにてことごとく償はん
Tebe æu hvaliti na skupštini velikoj; zavjete svoje svršiæu pred onima koji se njega boje.
26 謙遜者はくらひて飽ことをえ ヱホバをたづねもとむるものはヱホバをほめたたへん 願くはなんぢらの心とこしへに生んことを
Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji ga traže; živo da bude srce vaše dovijeka.
27 地のはては皆おもひいだしてヱホバに歸りもろもろの國の族はみな前にふしをがむべし
Opomenuæe se i obratiæe se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniæe se pred njim sva plemena neznabožaèka.
28 國はヱホバのものなればなり ヱホバはもろもろの國人をすべをさめたまふ
Jer je Gospodnje carstvo; on vlada narodima.
29 地のこえたるものは皆くらひてヱホバををがみ塵にくだるものと己がたましひを存ふること能はざるものと皆そのみまへに拝跪かん
Ješæe i pokloniæe se svi pretili na zemlji; pred njim æe pasti svi koji slaze u prah, koji ne mogu saèuvati duše svoje u životu.
30 たみの裔のうちにヱホバにつかる者あらん 主のことは代々にかたりつたへらるべし
Sjeme æe njihovo služiti njemu. Kazivaæe se za Gospoda rodu potonjemu.
31 かれら來りて此はヱホバの行爲なりとてその義を後にうまるる民にのべつたへん
Doæi æe, i kazivaæe pravdu njegovu ljudima njegovijem, koji æe se roditi; jer je on uèinio ovo.
