詩篇 19

1 もろもろの天は神のえいくわうをあらはし 穹蒼はその手のわざをしめす

Nebesa kazuju slavu Božiju, i djela ruku njegovijeh glasi svod nebeski.

2 この日ことばをかの日につたへこのよ知識をかの夜におくる

Dan danu dokazuje, i noæ noæi javlja.

3 語らずいはずその聲きこえざるに

Nema jezika, niti ima govora, gdje se ne bi èuo glas njihov.

4 そのひびきは全地にあまねく そのことばは地のはてにまでおよぶ 神はかしこに帷幄を日のためにまうけたまへり

Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i rijeèi njihove na kraj vasiljene. Suncu je postavio stan na njima;

5 日は新婿がいはひの殿をいづるごとく勇士がきそひはしるをよろこぶに似たり

I ono izlazi kao ženik iz ložnice svoje, kao junak veselo teèe putem.

6 そのいでたつや天の涯よりし その運りゆくや天のはてにいたる 物としてその和喣をかうぶらざるはなし

Izlazak mu je nakraj neba, i hod mu do kraja njegova; i niko nije sakriven od toplote njegove.

7 ヱホバの法はまたくして霊魂をいきかへらしめ ヱホバの證詞はかたくして愚なるものを智からしむ

Zakon je Gospodnji svršen, krijepi dušu; svjedoèanstvo je Gospodnje vjerno, daje mudrost nevještome.

8 ヱホバの訓諭はなほくして心をよろこばしめ ヱホバの誡命はきよくして眼をあきらかならしむ

Naredbe su Gospodnje pravedne, vesele srce. Zapovijest je Gospodnja svijetla, prosvjetljuje oèi.

9 ヱホバを惶みおそるる道はきよくして世々にたゆることなく ヱホバのさばきは眞實にしてことごとく正し

Strah je Gospodnji èist, ostaje dovijeka. Sudovi su njegovi istini, pravedni svikoliki.

10 これを黄金にくらぶるもおほくの純精金にくらぶるも 彌増りてしたふべく これを蜜にくらぶるも蜂のすの滴瀝にくらぶるもいやまさりて甘し

Bolji su od zlata i dragog kamenja, slaði od meda koji teèe iz sata.

11 なんぢの僕はこれらによりて儆戒をうく これらをまもらば大なる報賞あらん

I slugu tvojega oni su prosvijetlili; ko ih drži ima veliku platu.

12 たれかおのれの過失をしりえんや ねがはくは我をかくれたる愆より解放ちたまへ

Ko æe znati sve svoje pogrješke? Oèisti me i od tajnijeh;

13 願くはなんぢの僕をひきとめて故意なる罪ををかさしめず それをわが主たらしめ給ふなかれ さればわれ玷なきものとなりて大なる愆をまぬかるるをえん

I od voljnijeh saèuvaj slugu svojega, da ne obladaju mnome. Tada æu biti svršen i èist od velikoga prijestupa.

14 ヱホバわが磐わが贖主よ わがくちの言わがこころの思念なんぢのまへに悦ばるることを得しめたまへ

Da su ti rijeèi usta mojih ugodne, i pomisao srca mojega pred tobom, Gospode, krjeposti moja i izbavitelju moj!