詩篇 17

1 ああヱホバよ公義をききたまへ わが哭聲にみこころをとめたまへ いつはりなき口唇よりいづる我がいのりに耳をかたぶけたまへ

Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.

2 ねがはくはわが宣告みまへよりいでてなんぢの目公平をみたまはんことを

Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.

3 なんぢわが心をこころみ また夜われにのぞみたまへり 斯てわれを糺したまへど我になにの惡念あるをも見出たまはざりき わが口はつみを犯すことなからん

Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

4 人の行爲のことをいはば我なんぢのくちびるの言によりて暴るものの途をさけたり

Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.

5 わが歩はかたくなんぢの途にたちわが足はよろめくことなかりき

Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

6 神よなんぢ我にこたへたまふ 我なんぢをよべり ねがはくは汝の耳をかたぶけてわが陳るところをききたまへ

Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.

7 なんぢに依賴むものを右手をもて仇するものより救ひたまふ者よ ねがはくはなんぢの妙なる仁慈をあらはしたまへ

Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.

8 願くはわれを瞳のごとくにまもり汝のつばさの蔭にかくし

Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме

9 我をなやむるあしき者また我をかこみてわが命をそこなはんとする仇よりのがれしめ給へ

Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

10 かれらはおのが心をふさぎ その口をもて誇かにものいへり

Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

11 いづこにまれ往ところにてわれらを打圍み われらを地にたふさんと目をとむ

Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

12 かれは抓裂んといらだつ獅のごとく隠やかなるところに潜みまつ壯獅のごとし

Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.

13 ヱホバよ起たまへ ねがはくはかれに立對ひてこれをたふし御劍をもて惡きものよりわが霊魂をすくひたまへ

Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

14 ヱホバよ手をもて人より我をたすけいだしたまへ おのがうくべき有をこの世にてうけ 汝のたからにてその腹をみたさるる世人より我をたすけいだし給へ かれらはおほくの子にあきたり その富ををさなごに遺す

Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.

15 されどわれは義にありて聖顔をみ目さむるとき容光をもて飽足ることをえん

А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.