詩篇 14

1 愚なるものは心のうちに神なしといへり かれらは腐れたり かれらは憎むべき事をなせり 善をおこなふ者なし

Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

2 ヱホバ天より人の子をのぞみみて悟るもの神をたづぬる者ありやと見たまひしに

Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

3 みな逆きいでてことごとく腐れたり 善をなすものなし一人だになし

Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

4 不義をおこなふ者はみな智覺なきか かれらは物くふごとくわが民をくらひ またヱホバをよぶことをせざるなり

Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

5 視よかかる時かれらは大におそれたり 神はただしきものの類のなかに在せばなり

Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

6 なんぢらは苦しめるものの謀略をあなどり辱かしむ されどヱホバはその避所なり

Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

7 ねがはくはシオンよりイスラエルの救のいでんことを ヱホバその民のとらはれたるを返したまふときヤコブはよろこびイスラエルは樂まん

Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.