詩篇 139
1 ヱホバよなんぢは我をさぐり我をしりたまへり
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 なんぢはわが坐るをも立をもしり 又とほくよりわが念をわきまへたまふ
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 なんぢはわが歩むをもわが臥をもさぐりいだし わがもろもろの途をことごとく知たまへり
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 そはわが舌に一言ありとも觀よヱホバよなんぢことごとく知たまふ
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 なんぢは前より後よりわれをかこみ わが上にその手をおき給へり
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 かかる知識はいとくすしくして我にすぐ また高くして及ぶことあたはず
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 我いづこにゆきてなんぢの聖霊をはなれんや われいづこに往てなんぢの前をのがれんや
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 我あけぼのの翼をかりて海のはてにすむとも
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 かしこにて尚なんぢの手われをみちびき汝のみぎの手われをたもちたまはん
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 暗はかならす我をおほひ 我をかこめる光は夜とならんと我いふとも
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 汝のみまへには暗ものをかくすことなく 夜もひるのごとくに輝けり なんぢにはくらきも光もことなることなし
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 汝はわがはらわたをつくり 又わがははの胎にわれを組成たまひたり
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 われなんぢに感謝す われは畏るべく奇しくつくられたり なんぢの事跡はことごとくくすし わが霊魂はいとつばらに之をしれり
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 われ隠れたるところにてつくられ地の底所にて妙につづりあはされしとき わが骨なんぢにかくるることなかりき
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 わが體いまだ全からざるに なんぢの目ははやくより之をみ 日々かたちづくられしわが百體の一だにあらざりし時に ことごとくなんぢの冊にしるされたり
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 神よなんぢりもろもろの思念はわれに寶きこといかばかりぞや そのみおもひの總計はいかに多きかな
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 我これを算へんとすれどもそのかずは沙よりもおほし われ眼さむるときも尚なんぢとともにをる
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 神よなんぢはかならず惡者をころし給はん されば血をながすものよ我をはなれされ
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 かれらはあしき企圖をもて汝にさからひて言ふ なんぢの仇はみだりに聖名をとなふるなり
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 ヱホバよわれは汝をにくむ者をにくむにあらずや なんぢに逆ひておこりたつものを厭ふにあらずや
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 われ甚くかれらをにくみてわが仇とす
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 神よねがはくは我をさぐりてわが心をしり 我をこころみてわがもろもろの思念をしりたまへ
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 ねがはくは我によこしまなる途のありやなしやを見て われを永遠のみちに導きたまへ
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
