詩篇 12

1 ああヱホバよ助けたまへ そは神をうやまふ人はたえ誠あるものは人の子のなかより消失るなり

Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

2 人はみな虚偽をもてその隣とあひかたり滑なるくちびると貳心とをもてものいふ

Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

3 ヱホバはすべての滑なるくちびると大なる言をかたる舌とをほろぼし給はん

Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4 かれらはいふ われら舌をもて勝をえん この口唇はわがものなり誰かわれらに主たらんやと

Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

5 ヱホバのたまはく 苦しむもの掠められ貧しきもの歎くがゆゑに我いま起てこれをその慕ひもとむる平安におかん

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

6 ヱホバの言はきよきことばなり 地にまうけたる爐にてねり七次きよめたる白銀のごとし

Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 ヱホバよ汝はかれらをまもり之をたすけてとこしへにこの類より免れしめたまはん

Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

8 人の子のなかに穢しきことの崇めらるるときは惡者ここやかしこにあるくなり

Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.