詩篇 109
1 わが讃たたふる神よもだしたまふなかれ
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 かれらは惡の口とあざむきの口とをあけて我にむかひ いつはりの舌をもて我にかたり
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 うらみの言をもて我をかこみ ゆゑなく我をせめて闘ふことあればなり
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 われ愛するにかれら反りてわが敵となる われただ祈るなり
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 かれらは惡をもてわが善にむくい恨をもてわが愛にむくいたり
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 ねがはくは彼のうへに惡人をたてその右方に敵をたたしめたまへ
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 かれが鞫かるるときはその罪をあらはにせられ又そのいのりは罪となり
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 その日はすくなく その職はほかの人にえられ
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 その子輩はみなしごとなり その妻はやもめとなり
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 その子輩はさすらひて乞丐 そのあれたる處よりいできたりて食をもとむべし
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 彼のもてるすべてのものは債主にうばはれ かれの勤勞は外人にかすめらるべし
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 かれに惠をあたふる人ひとりだになく かれの孤子をあはれむ者もなく
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 その裔はたえその名はつぎの世にきえうすべし
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 その父等のよこしまはヱホバのみこころに記され その母のつみはきえざるべし
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 かれらは恒にヱホバの前におかれ その名は地より斷るべし
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 かかる人はあはれみを施すことをおもはず反りて貧しきもの乏しきもの心のいためる者をころさんとして攻たりき
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 かかる人は詛ふことをこのむ この故にのろひ己にいたる惠むことをたのしまず この故にめぐみ己にとほざかれり
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 かかる人はころものごとくに詛をきる この故にのろひ水のごとくにおのれの衷にいり油のごとくにおのれの骨にいれり
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 ねがはくは詛をおのれのきたる衣のごとく帶のごとくなして恒にみづから纏はんことを
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 これらの事はわが敵とわが霊魂にさからひて惡言をいふ者とにヱホバのあたへたまふ報なり
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 されど主ヱホバよなんぢの名のゆゑをもて我をかへりみたまへ なんぢの憐憫はいとふかし ねがはくは我をたすけたまへ
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 われは貧しくして乏し わが心うちにて傷をうく
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 わがゆく状はゆふ日の影のごとく また蝗のごとく吹さらるるなり
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 わが膝は斷食によりてよろめき わが肉はやせおとろふ
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 われは彼等にそしらるる者となれり かれら我をみるときは首をふる
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 わが神ヱホバよねがはくは我をたすけその憐憫にしたがひて我をすくひたまへ
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 ヱホバよこれらは皆なんぢの手よりいで 汝のなしたまへることなるを彼等にしらしめたまへ
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 かれらは詛へども汝はめぐみたまふ かれらの立ときは恥かしめらるれどもなんぢの僕はよろこばん
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 わがもろもろの敵はあなどりを衣おのが恥を外袍のごとくにまとふべし
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 われはわが口をもて大にヱホバに謝し おほくの人のなかにて讃まつらむ
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 ヱホバはまづしきものの右にたちてその霊魂を罪せんとする者より之をすくひたまへり
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
