< 詩篇 108 >
1 神よわが心はさだまれり われ謳ひまつらん 稱まつらん わが榮をもてたたへまつらん
Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.
Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.
3 ヱホバよ我もろもろの民のなかにてなんぢに感謝し もろもろの國のなかにてなんぢをほめうたはん
Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.
4 そは汝のあはれみは大にして天のうへにあがり なんぢの眞實は雲にまでおよぶ
Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.
5 神よねがはくはみづからを天よりもたかくし榮光を全地のうへに擧たまへ
Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!
6 ねがはくは右の手をもて救をほどこし われらに答をなして愛しみたまふものに助をえしめたまへ
Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.
7 神はその聖をもていひたまへり われ甚くよろこばん我シケムをわかちスコテの谷をはからん
Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.
8 ギレアデはわがものマナセはわが有なりエフライムも亦わが首のまもりなりユダはわが杖
Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.
9 モアブはわが足盥なりエドムにはわが履をなげんペリシテよわが故によりて聲をあげよと
Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."
10 誰かわれを堅固なる邑にすすましめんや 誰かわれをみちびきてエドムにゆきしや
Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
11 神よなんぢはわれらを棄たまひしにあらずや 神よなんぢはわれらの軍とともに出ゆきたまはず
Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?
12 ねがはくは助をわれにあたへて敵にむかはしめたまへ 人のたすけは空しければなり
Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.
13 われらは神によりて勇しくはたらかん われらの敵をふみたまふものは神なればなり
Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.