< 箴言 知恵の泉 30 >
1 ヤケの子アグルの語なる箴言 かれイテエルにむかひて之をいへり 即ちイテエルとウカルとにいへる所のものなり
Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
3 我いまた智慧をならひ得ず またいまだ至聖きものを暁ることをえず
Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
4 天に昇りまた降りし者は誰か 風をその掌中に聚めし者は誰か 水を衣につつみし者は誰か 地のすべての限界を定めし者は誰か その名は何ぞ その子の名は何ぞ 汝これを知るや
Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
6 汝その言に加ふること勿れ 恐くは彼なんぢをせめ 又なんぢを謊る者となしたまはん
Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
7 われ二の事をなんぢに求めたり 我が死ざる先にこれをたまへ
За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
8 即ち虚假と謊言とを我より離れしめ 我をして貧からしめずまた富しめず 惟なくてならぬ糧をあたへ給へ
Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
9 そは我あきて神を知ずといひヱホバは誰なりやといはんことを恐れ また貧くして窃盗をなし我が神の名を汚さんことを恐るればなり
Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
10 なんぢ僕をその主に讒ることなかれ 恐くは彼なんぢを詛ひてなんぢ罪せられん
Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
12 おのれの目に自らを潔者となして尚その汚穢を滌はれざる世類あり
Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
13 また一の世類あり 嗚呼その眼はいかに高きぞや その瞼は昂れり
Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
14 その歯は劍のごとく その牙は刃のごとき世類あり 彼等は貧き者を地より呑み 窮乏者を人の中より食ふ
Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15 蛭に二人の女あり 與ヘよ與へよと呼はる 飽ことを知ざるもの三あり 否な四あり皆たれりといはず
Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
16 即ち陰府姙まざる胎水に滿されざる地 足りといはざる火これなり (Sheol )
Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. (Sheol )
17 おのれの父を嘲り母に從ふことをいやしとする眼は 谷の鴉これを抜いだし鷲の雛これを食はん
Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18 わが奇とするもの三あり否な四あり共にわが識ざる者なり
Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
19 即ち空にとぷ鷲の路 磐の上にはふ蛇の路 海にはしる舟の路 男の女にあふの路これなり
Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
20 淫婦の途も亦しかり 彼は食ひてその口を拭ひ われ惡きことを爲ざりきといふ
Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
21 地は三の者によりて震ふ否な四の者によりて耐ることあたはざるなり
Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
22 即ち僕たるもの王となるに因り愚なるもの糧に飽るにより
Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
23 厭忌はれたる婦の嫁ぐにより婢女その主母に續に因りてなり
Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
30 獣の中にて最も強くもろもろのものの前より退かざる獅子
Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
31 肚帶せし戰馬 牡野羊 および當ること能はざる王これなり
Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32 汝もし愚にして自から高ぶり或は惡きことを計らば汝の手を口に當つべし
Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33 それ乳を搾れば乾酪いで鼻を搾れば血いで 怒を激ふれば爭端おこる
Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.