箴言 知恵の泉 29
1 しばしば責られてもなほ強項なる者は救はるることなくして猝然に滅されん
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 義者ませば民よろこび 惡きもの權を掌らば民かなしむ
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 智慧を愛する人はその父を悦ばせ 妓婦に交る者はその財產を費す
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 王は公義をもて國を堅うす されど租税を征取る者はこれを滅す
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 その鄰に諂ふ者はかれの脚の前に羅を張る
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 惡人の罪の中には罟あり 然ど義者は歓び樂しむ
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 義きものは貧きものの訟をかへりみる 然ど惡人は之を知ることを願はず
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 嘲笑人は城邑を擾し 智慧ある者は怒をしづむ
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 智慧ある人おろかなる人と爭へば或は怒り或は笑ひて休むことなし
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 血をながす人は直き人を惡む されど義き者はその生命を救はんことを求む
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 愚なる者はその怒をことごとく露はし 智慧ある者は之を心に蔵む
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 君王もし虚偽の言を聽かばその臣みな惡し
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 貧者と苛酷者と偕に世にをる ヱホバは彼等の目に光をあたへ給ふ
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 眞實をもて弱者を審判する王はその位つねに堅く立つべし
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 鞭と譴責とは智慧をあたふ 任意になしおかれたる子はその母を辱しむ
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 惡きもの多ければ罪も亦おほし 義者は彼等の傾覆をみん
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 なんぢの子を懲せ さらば彼なんぢを安からしめ 又なんぢの心に喜樂を與へん
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 默示なければ民は放肆にす 律法を守るものは福ひなり
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 僕は言をもて譴むるとも改めず 彼は知れども從はざればなり
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 なんぢ言を謹まざる人を見しや 彼よりは却て愚なる者に望あり
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 僕をその幼なき時より柔かに育てなば終には子の如くならしめん
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 怒る人は爭端を起し憤る人は罪おほし
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 人の傲慢はおのれを卑くし 心に謙だる者は榮譽を得
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 盗人に黨する者はおのれの霊魂を惡むなり 彼は誓を聽けども説述べず
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 人を畏るれば罟におちいる ヱホバをたのむ者は護られん
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 君の慈悲を求むる者はおほし 然れど人の事を定むるはヱホバによる
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 不義をなす人は義者の惡むところ 義くあゆむ人は惡者の惡むところなり
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
