< 箴言 知恵の泉 23 >
1 なんぢ侯たる者とともに坐して食ふときは 愼みて汝の前にある者の誰なるかを思へ
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 その珍饈を貧り食ふこと勿れ これ迷惑の食物なればなり
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 富を得んと思煩らふこと勿れ 自己の明哲を恃むこと勿れ
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 なんぢ虚しきに歸すべき者に目をとむるか 富はかならず自ら翅を生じて鷲のごとく天に飛さらん
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 惡目をする者の糧をくらふことなく その珍饈をむさぼりねがふことなかれ
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 そはその心に思ふごとくその人となりも亦しかればなり 彼なんぢに食へ飮めといふこといへどもその心は汝に眞實ならず
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 汝つひにその食へる物を吐出すにいたり 且その出しし懇懃の言もむなしくならん
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 愚なる者の耳に語ること勿れ 彼なんぢが言の示す明哲を藐めん
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 古き地界を移すことなかれ 孤子の畑を侵すことなかれ
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 そはかれが贖者は強し 必ず汝に對らひて之が訴をのべん
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 子を懲すことを爲ざるなかれ 鞭をもて彼を打とも死ることあらじ
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
14 もし鞭をもて彼をうたばその霊魂を陰府より救ふことをえん (Sheol )
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol )
15 わが子よもし汝のこころ智からば我が心もまた歓び
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 もし汝の口唇ただしき事をいはば我が腎腸も喜ぶべし
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 なんぢ心に罪人をうらやむ勿れ ただ終日ヱホバを畏れよ
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 わが子よ 汝ききて智慧をえ かつ汝の心を道にかたぶけよ
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 それ酒にふける者と肉を嗜む者とは貧しくなり 睡眠を貧る者は敞れたる衣をきるにいたらん
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 汝を生る父にきけ 汝の老たる母を軽んずる勿れ
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 眞理を買へ これを售るなかれ 智慧と誡命と知識とまた然あれ
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 義き者の父は大によろこび 智慧ある子を生る者はこれがために樂しまん
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 わが子よ汝の心を我にあたへ 汝の目にわが途を樂しめ
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 それ妓婦は深き坑のごとく 淫婦は狭き井のごとし
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 彼は盗賊のごとく人を窺ひ かつ世の人の中に悖れる者を増なり
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 禍害ある者は誰ぞ 憂愁ある者は誰ぞ 爭端をなす者は誰ぞ 煩慮ある者は誰ぞ 故なくして傷をうくる者は誰ぞ 赤目ある者は誰ぞ
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 是すなはち酒に夜をふかすもの 往て混和せたる酒を味ふる者なり
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 酒はあかく盃の中に泡だち滑かにくだる 汝これを見るなかれ
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 また汝の目は怪しきものを見 なんぢの心は諕言をいはん
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 汝は海のなかに偃すもののごとく帆桅の上に偃すもののごとし
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 汝いはん人われを撃ども我いたまず 我を拷けども我おぼえず 我さめなばまた酒を求めんと
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.