< 箴言 知恵の泉 20 >
1 酒は人をして嘲らせ 濃酒は人をして騒がしむ 之に迷はさるる者は無智なり
Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2 王の震怒は獅の吼るがごとし 彼を怒らする者は自己のいのちを害ふ
Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3 穩かに居りて爭はざるは人の榮譽なりすべて愚なる者は怒り爭ふ
Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4 惰者は寒ければとて耕さず この故に収穫のときにおよびて求るとも得るところなし
Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5 人の心にある謀計は深き井の水のごとし 然れど哲人はこれを汲出す
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6 凡そ人は各自おのれの善を誇る されど誰か忠信なる者に遇しぞ
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7 身を正しくして歩履む義人はその後の子孫に福祉あるべし
Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8 審判の位に坐する王はその目をもてすべての惡を散す
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9 たれか我わが心をきよめ わが罪を潔められたりといひ得るや
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11 幼子といへどもその動作によりておのれの根性の清きか或は正しきかをあらはす
По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12 聽くところの耳と視るところの眼とはともにヱホバの造り給へるものなり
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13 なんぢ睡眠を愛すること勿れ 恐くは貧窮にいたらん 汝の眼をひらけ 然らば糧に飽べし
Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14 買者はいふ惡し惡しと 然れど去りて後はみづから誇る
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15 金もあり眞珠も多くあれど貴き器は知識のくちびるなり
Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16 人の保證をなす者よりは先その衣をとれ 他人の保證をなす者をばかたくとらへよ
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17 欺きとりし糧は人に甜し されど後にはその口に沙を充されん
Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18 謀計は相議るによりて成る 戰はんとせば先よく議るべし
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19 あるきめぐりて人の是非をいふ者は密事をもらす 口唇をひらきてあるくものと交ること勿れ
Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20 おのれの父母を罵るものはその燈火くらやみの中に消ゆべし
Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22 われ惡に報いんと言ふこと勿れ ヱホバを待て 彼なんぢを救はん
Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23 二種の法馬はヱホバに憎まる 虚偽の權衡は善らず
Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24 人の歩履はヱホバによる 人いかで自らその道を明かにせんや
Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25 漫に誓願をたつることは其人の罟となる誓願をたててのちに考ふることも亦然り
Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26 賢き王は箕をもて簸るごとく惡人を散し 車輪をもて碾すごとく之を罰す
Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27 人の霊魂はヱホバの燈火にして人の心の奧を窺ふ
Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28 王は仁慈と眞實をもて自らたもつ その位もまた恩惠のおこなひによりて堅くなる
Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29 少者の榮はその力 おいたる者の美しきは白髮なり
Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30 傷つくまでに打たば惡きところきよまり 打てる鞭は腹の底までもとほる
Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.