箴言 知恵の泉 19
1 ただしく歩むまづしき者は くちびるの悖れる愚なる者に愈る
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 心に思慮なければ善らず 足にて急ぐものは道にまよふ
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 人はおのれの痴によりて道につまづき 反て心にヱホバを怨む
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 資財はおほくの友をあつむ されど貧者はその友に疎まる
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 虚偽の證人は罰をまぬかれず 謊言をはくものは避るることをえず
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 君に媚る者はおほし 凡そ人は贈物を與ふる者の友となるなり
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 貧者はその兄弟すらも皆これをにくむ 况てその友これに遠ざからざらんや 言をはなちてこれを呼とも去てかへらざるなり
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 智慧を得る者はおのれの霊魂を愛す 聰明をたもつ者は善福を得ん
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 虚偽の證人は罰をまぬかれず 謊言をはく者はほろぶべし
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 愚なる者の驕奢に居るは適当からず 况て僕にして上に在る者を治むることをや
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 聰明は人に怒をしのばしむ 過失を宥すは人の榮譽なり
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 王の怒は獅の吼るが如く その恩典は草の上におく露のごとし
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 愚なる子はその父の災禍なり 妻の相爭そふは雨漏のたえぬにひとし
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 家と資財とは先祖より承嗣ぐもの 賢き妻はヱホバより賜ふものなり
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 懶惰は人を酣寐せしむ 懈怠人は饑べし
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 誡命を守るものは自己の霊魂を守るなり その道をかろむるものは死ぬべし
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 貧者をあはれむ者はヱホバに貸すなり その施濟はヱホバ償ひたまはん
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 望ある間に汝の子を打て これを殺すこころを起すなかれ
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 怒ることの烈しき者は罰をうく 汝もしこれを救ふともしばしば然せざるを得じ
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 なんぢ勸をきき訓をうけよ 然ばなんぢの終に智慧あらん
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 人の心には多くの計畫あり されど惟ヱホバの旨のみ立べし
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 人のよろこびは施濟をするにあり 貧者は謊人に愈る
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 ヱホバを畏るることは人をして生命にいたらしめ かつ恒に飽足りて災禍に遇ざらしむ
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 惰者はその手を盤にいるるも之をその口に擧ることをだにせず
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 嘲笑者を打て さらば拙者も愼まん 哲者を譴めよ さらばかれ知識を得ん
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 父を煩はし母を逐ふは羞赧をきたらし凌辱をまねく子なり
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 わが子よ哲言を離れしむる敎を聽くことを息めよ
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 惡き證人は審判を嘲り 惡者の口は惡を呑む
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 審判は嘲笑者のために備へられ 鞭は愚なる者の背のために備へらる
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
