箴言 知恵の泉 12
1 訓誨を愛する者は知識を愛す 懲戒を惡むものは畜のごとし
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 善人はヱホバの恩寵をうけ 惡き謀略を設くる人はヱホバに罰せらる
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 人は惡をもて堅く立ことあたはず 義人の根は動くことなし
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 賢き婦はその夫の冠弁なり 辱をきたらする婦は夫をしてその骨に腐あるが如くならしむ
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 義者のおもひは直し 惡者の計るところは虚偽なり
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 惡者の言は人の血を流さんとて伺ふ されど直者の口は人を救ふなり
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 惡者はたふされて無ものとならん されど義者の家は立べし
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 人はその聰明にしたがひて譽られ 心の悖れる者は藐めらる
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 卑賤してしもべある者は自らたかぶりて食に乏き者に愈る
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 義者はその畜の生命を顧みる されど惡者は殘忍をもてその憐憫とす
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 おのれの田地を耕すものは食にあく 放蕩なる人にしたがふ者は智慧なし
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 惡者はあしき人の獲たる物をうらやみ 義者の根は芽をいだす
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 惡者はくちびるの愆によりて罟に陷る されど義者は患難の中よりまぬかれいでん
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 人はその口の徳によりて福祉に飽ん 人の手の行爲はその人の身にかへるべし
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 愚なる者はみづからその道を見て正しとす されど智慧ある者はすすめを容る
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 愚なる者はただちに怒をあらはし 智きものは恥をつつむ
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 眞實をいふものは正義を述べ いつはりの證人は虚偽をいふ
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 妄りに言をいだし劍をもて刺がごとくする者あり されど智慧ある者の舌は人をいやす
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 眞理をいふ口唇は何時までも存つ されど虚偽をいふ舌はただ瞬息のあひだのみなり
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 惡事をはかる者の心には欺詐あり 和平を謀る者には歓喜あり
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 義者には何の禍害も來らず 惡者はわざはひをもて充さる
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 いつはりの口唇はヱホバに憎まれ 眞實をおこなふ者は彼に悦ばる
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 賢人は知識をかくす されど愚なる者のこころは愚なる事を述ぶ
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 勤めはたらく者の手は人ををさむるにいたり惰者は人に服ふるにいたる
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 うれひ人の心にあれば之を屈ます されど善言はこれを樂します
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 義者はその友に道を示す されど惡者は自ら途にまよふ
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 惰者はおのれの猟獲たる物をも燔ず 勉めはたらくことは人の貴とき寳なり
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 義しき道には生命ありその道すぢには死なし
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
