マタイの福音書 21
1 彼らエルサレムに近づき、オリブ山の邊なるベテパゲに到りし時、イエス二人の弟子を遣さんとして言ひ給ふ、
И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика
2 『向の村にゆけ、やがて繋ぎたる驢馬のその子とともに在るを見ん、解きて我に牽ききたれ。
Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
3 誰かもし汝らに何とか言はば「主の用なり」と言へ、さらば直ちに之を遣さん』
И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
4 此の事の起りしは、預言者によりて云はれたる言の成就せん爲なり。曰く、
А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
5 『シオンの娘に告げよ、「視よ、汝の王、なんぢに來り給ふ。柔和にして驢馬に乘り、軛を負ふ驢馬の子に乘りて」』
Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
6 弟子たち往きて、イエスの命じ給へる如くして、
И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
7 驢馬とその子とを牽ききたり、己が衣をその上におきたれば、イエス之に乘りたまふ。
Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
8 群衆の多くはその衣を途にしき、或 者は樹の枝を伐りて途に敷く。
А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
9 かつ前にゆき後にしたがふ群衆よばはりて言ふ『ダビデの子にホサナ、讃むべきかな、主の御名によりて來る者。いと高き處にてホサナ』
А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
10 遂にエルサレムに入り給へば、都 擧りて騷 立ちて言ふ『これは誰なるぞ』
И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
11 群衆いふ『これガリラヤのナザレより出でたる預言者イエスなり』
А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
12 イエス宮に入り、その内なる凡ての賣買する者を逐ひいだし、兩替する者の臺、鴿を賣る者の腰掛を倒して言ひ給ふ、
И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13 『「わが家は祈の家と稱へらるべし」と録されたるに、汝らは之を強盜の巣となす』
И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
14 宮にて盲人・跛者ども御許に來りたれば、之を醫したまへり。
И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
15 祭司長・學者らイエスの爲し給へる不思議なる業と、宮にて呼はり『ダビデの子にホサナ』と言ひをる子 等とを見、憤ほりて、
А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
16 イエスに言ふ『なんぢ彼らの言ふところを聞くか』イエス言ひ給ふ『然り「嬰兒 乳兒の口に讃美を備へ給へり」とあるを未だ讀まぬか』
И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
17 遂に彼らを離れ、都を出でてベタニヤにゆき、そこに宿り給ふ。
И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
18 朝 早く都にかへる時、イエス飢ゑたまふ。
А ујутру, враћајући се у град, огладне.
19 路の傍なる一もとの無花果の樹を見て、その下に到り給ひしに、葉のほかに何をも見出さず、之に對ひて『今より後いつまでも果を結ばざれ』と言ひ給へば、無花果の樹たちどころに枯れたり。 (aiōn g165)
И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква. (aiōn g165)
20 弟子たち之を見、怪しみて言ふ『無花果の樹の斯く立刻に枯れたるは何ぞや』
И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
21 イエス答へて言ひ給ふ『まことに汝らに告ぐ、もし汝ら信仰ありて疑はずば、啻に此の無花果の樹にありし如きことを爲し得るのみならず、此の山に「移りて海に入れ」と言ふとも亦 成るべし。
А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
22 かつ祈のとき何にても信じて求めば、ことごとく得べし』
И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
23 宮に到りて教へ給ふとき、祭司長・民の長老ら御許に來りて言ふ『何の權威をもて此 等の事をなすか、誰がこの權威を授けしか』
И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
24 イエス答へて言ひたまふ『我も一言なんぢらに問はん、もし夫を告げなば、我もまた何の權威をもて此 等のことを爲すかを告げん。
А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
25 ヨハネのバプテスマは何處よりぞ、天よりか、人よりか』かれら互に論じて言ふ『もし天よりと言はば「何 故かれを信ぜざりし」と言はん。
Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
26 もし人よりと言はんか、人みなヨハネを預言者と認むれば、我らは群衆を恐る』
Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
27 遂に答へて『知らず』と言へり。イエスもまた言ひたまふ『我も何の權威をもて此 等のことを爲すか汝らに告げじ。
И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
28 なんぢら如何に思ふか、或 人ふたりの子ありしが、その兄にゆきて言ふ「子よ、今日、葡萄園に往きて働け」
Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
29 答へて「主よ、我ゆかん」と言ひて終に往かず。
А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
30 また弟にゆきて同じやうに言ひしに、答へて「往かじ」と言ひたれど、後くいて往きたり。
И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
31 この二人のうち孰か父の意を爲しし』彼らいふ『後の者なり』イエス言ひ給ふ『まことに汝らに告ぐ、取税人と遊女とは汝らに先だちて神の國に入るなり。
Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
32 それヨハネ義の道をもて來りしに、汝らは彼を信ぜず、取税人と遊女とは信じたり。然るに汝らは之を見し後も、なほ悔改めずして信ぜざりき。
Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
33 また一つの譬を聽け、ある家主、葡萄園をつくりて籬をめぐらし、中に酒槽を掘り、櫓を建て、農夫どもに貸して遠く旅立せり。
Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
34 果期ちかづきたれば、その果を受取らんとて僕らを農夫どもの許に遣ししに、
А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35 農夫どもその僕らを執へて、一人を打ちたたき、一人をころし、一人を石にて撃てり。
И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
36 復ほかの僕らを前よりも多く遣ししに、之をも同じやうに遇へり。
Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
37 「わが子は敬ふならん」と言ひて、遂にその子を遣ししに、
А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
38 農夫ども此の子を見て互に言ふ「これは世嗣なり、いざ殺して、その嗣業を取らん」
А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
39 かくて之をとらへ、葡萄園の外に逐ひ出して殺せり。
И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
40 さらば葡萄園の主人きたる時、この農夫どもに何を爲さんか』
Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41 かれら言ふ『その惡人どもを飽くまで滅し、果期におよびて果を納むる他の農夫どもに葡萄園を貸し與ふべし』
Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
42 イエス言ひたまふ『聖書に、「造家者らの棄てたる石は、これぞ隅の首石となれる、これ主によりて成れるにて、我らの目には奇しきなり」とあるを汝ら未だ讀まぬか。
А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
43 この故に汝らに告ぐ、汝らは神の國をとられ、其の果を結ぶ國人は、之を與へらるべし。
Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
44 この石の上に倒るる者はくだけ、又この石、人のうへに倒るれば、其の人を微塵とせん』
И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
45 祭司長・パリサイ人ら、イエスの譬をきき、己らを指して語り給へるを悟り、
И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
46 イエスを執へんと思へど群衆を恐れたり、群衆かれを預言者とするに因る。
И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.
