レビ記 27
1 ヱホバ、モーセに告て言たまはく
Још рече Господ Мојсију говорећи:
2 イスラエルの子孫につげてこれに言へ人もし誓願をかけなばなんぢの估價にしたがひてヱホバに献納物をなすべし
Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени:
3 なんぢの估價はかくすべしすなはち二十歳より六十歳までは男には其價を聖所のシケルに循ひて五十シケルに估り
А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.
4 女にはその價を三十シケルに估るべし
Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала.
5 また五歳より二十歳までは男にはその價を二十シケルに估り女には十シケルに估るべし
Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.
6 また一箇月より五歳までは男にはその價を銀五シケルに估り女にはその價を銀三シケルに估るべし
Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра.
7 また六十歳より上は男にはその價を十五シケルに估り女には十シケルに估るべし
Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.
8 その人もし貧くして汝の估價に勝ざる時は祭司の前にいたり祭司の估價をうくべきなり祭司はその誓願者の力にしたがひて估價をなすべし
Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени.
9 人もしそのヱホバに禮物として献ることを爲すとこるの牲畜の中を取り誓願の物となしてヱホバに献る時は其物は都て聖し
Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је.
10 之を更むべからずまた佳を惡に惡を佳に易べからず若し牲畜をもて牲畜に易ることをせば其と其に易たる者ともに聖なるべし
Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.
11 もし人のヱホバに禮物として献ることを爲ざるとこるの汚たる畜の中ならばその畜を祭司の前に牽いたるべし
Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;
12 祭司はまたその佳惡にしたがひてこれが估價をなすべし即ちその價は祭司の估るところによりて定むべきなり
И нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде.
13 その人若これを贖はんとせばその估る價にまた之が五分の一を加ふべし
Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део.
14 また人もしその家をヱホバに聖別ささげたる時は祭司その佳惡にしたがひて之が估價を爲べし即ちその價は祭司の估るところによりて定むべきなり
Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде.
15 その人もし家を贖はんとせばその估價の金にまた之が五分の一を加ふべし然せば是は自分の有とならん
Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова.
16 人もしその遺業の田野の中をヱホバに献る時は其處に撒るる種の多少にしたがひてこれが估價をなすべし即ち大麥の種一ホメルを五十シケルに算べきなり
Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра.
17 もしその田野をヨベルの年より献たる時はその價は汝の估れる所によりて定むべし
Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени.
18 もし又その田野をヨベルの後に献たる時は祭司そのヨベルの年までに遺れる年の數にしたがひてその金を算へこれに準じてその估價を減すべし
Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене.
19 その田野を献たる者若これを贖はんとせばその估價の金の五分の一をこれに加ふべし然せば是はその人に歸せん
И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова.
20 然ど若その田野を贖ふことをせず又はこれを他の人に賣ことをなさば再び贖ふことを得じ
Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити;
21 その田野はヨベルにおよびて出きたる時は永く奉納たる田野のごとくヱホバに歸して聖き者となり祭司の產業とならん
Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде.
22 若また自己が買たる田野にしてその遺業にあらざる者をヱホバに献たる時は
Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,
23 祭司その人のために估價してヨベルの年までの金を推算べし彼は汝の估れる金高をその日ヱホバにたてまつりて聖物となすべし
Свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу.
24 ヨベルの年にいたればその田野は賣主なるその本來の所有主に歸るべし
А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.
25 汝の估價はみな聖所のシケルにしたがびて爲べし二十ゲラを一シケルとなす
А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.
26 但し牲畜の初子はヱホバに歸すべき初子なれば何人もこれを献べからず牛にもあれ羊にもあれ是はヱホバの所屬なり
Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње.
27 若し汚たる畜ならば汝の估價にしたがひこれにその五分の一を加へてその人これを贖ふべし若これを贖ふことをせずば汝の估價にしたがひて之を賣べし
Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени.
28 但し人がその凡て有る物の中より取て永くヱホバに納めたる奉納物は人にもあれ畜にもあれその遺業の田野にもあれ一切賣べからずまた贖ふべからず奉納物はみなヱホバに至聖物たるなり
Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.
29 また人の中永く奉納られて奉納物となれる者も贖ふべからず必ず殺すべし
Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије.
30 地の十分の一は地の產物にもあれ樹の果にもあれ皆ヱホバの所屬にしてヱホバに聖きなり
И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.
31 人もしその献る十分の一を贖はんとせば之にまたその五分の一を加ふべし
Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део.
32 牛または羊の十分の一については凡て杖の下を通る者の第十番にあたる者はヱホバに聖き者なるべし
И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.
33 その佳惡をたづぬべからずまた之を易べからず若これを易る時は其とその易たる者ともに聖き者となるべしこれを贖ふことを得ず
Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи.
34 是等はヱホバがシナイ山においてイスラエルの子孫のためにモーセに命じたまひし誡命なり
Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској.
