ヨブ 記 9
1 ヨブこたへて言けるは
Job progovori i reče:
2 我まことに其事の然るを知り 人いかでか神の前に義かるべけん
“Zaista, dobro ja znadem da je tako: kako da pred Bogom čovjek ima pravo?
3 よし人は神と辨爭はんとするとも千の一も答ふること能はざるべし
Ako bi se tkogod htio prÓeti s njime, odvratio mu ne bi ni jednom od tisuću.
4 神は心慧く力強くましますなり 誰か神に逆ひてその身安からんや
Srcem on je mudar, a snagom svesilan, i tko bi se njemu nekažnjeno opro?
5 彼山を移したまふに山しらず 彼震怒をもて之を飜倒したまふ
On brda premješta, a ona to ne znaju, u jarosti svojoj on ih preokreće.
6 彼地を震ひてその所を離れしめたまへばその柱ゆるぐ
Pokreće on zemlju sa njezina mjesta, iz temelja njene potresa stupove.
7 日に命じたまへば日いでず 又星辰を封じたまふ
Kad zaprijeti suncu, ono se ne rađa, on pečatom svojim i zvijezde pečati.
8 唯かれ獨天を張り海の濤を覆たまふ
Jedini on je nebesa razapeo i pučinom morskom samo on hodao.
9 また北斗參宿昴宿および南方の密室を造りたまふ
Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiće i zvijezđa na južnome nebu.
10 大なる事を行ひたまふこと測られず奇しき業を爲たまふこと數しれず
Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih čudesa koja se izbrojit' ne mogu.
11 視よ彼わが前を過たまふ 然るに我これを見ず彼すすみゆき賜ふ然るに我之を曉ず
Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam.
12 彼奪ひ去賜ふ 誰か能之を沮まん 誰か之に汝何を爲やと言ことを得爲ん
Ugrabi li što, tko će mu to priječit, i tko ga pitat smije: 'Što si učinio?'
13 神其震怒を息賜はず ラハブを助る者等之が下に屈む
Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim poniču saveznici Rahaba.
14 然ば我爭か彼に回答を爲ことを得ん 爭われ言を選びて彼と論ふ事をえんや
Pa kako onda da njemu odgovorim, koju riječ da protiv njega izaberem?
15 假令われ義かるとも彼に回答をせじ 彼は我を審判く者なれば我彼に哀き求ん
I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio.
16 假令我彼を呼て彼われに答たまふともわが言を聽いれ賜ひしとは我信ぜざるなり
A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša.
17 彼は大風をもて我を撃碎き 故なくして我に衆多の傷を負せ
Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava.
18 我に息をつかさしめず 苦き事をもて我身に充せ賜ふ
Ni časa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorčinom napaja!
19 強き者の力量を言んか 視よ此にあり 審判の事ならんか 誰か我を喚出すことを得爲ん
Ako je na snagu - tÓa on je najjači! Ako je na pravdu - tko će njega na sud?
20 假令われ義かるとも我口われを惡しと爲ん 假令われ完全かるとも尚われを罪ありとせん
Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila.
21 我は全し 然ども我はわが心を知ず 我生命を賤む
A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao!
22 皆同一なり 故に我は言ふ神は完全者と惡者とを等しく滅したまふと
Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokončava.
23 災禍の俄然に人を誅す如き事あれば彼は辜なき者の苦痛を笑ひ見たまふ
I bič smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih.
24 世は惡き者の手に交されてあり 彼またその裁判人の面を蔽ひたまふ 若彼ならずば是誰の行爲なるや
U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oči sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda?
25 わが日は驛使よりも迅く 徒に過さりて福祉を見ず
Od skoroteče su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videć.'
26 其はしること葦舟のごとく 物を攫まんとて飛かける鷲のごとし
K'o čamci od rogoza hitro promiču, k'o orao na plijen kada se zaleti.
27 たとひ我わが愁を忘れ面色を改めて笑ひをらんと思ふとも
Kažem li: zaboravit ću jadikovku, razvedrit ću lice i veseo biti,
28 尚この諸の苦痛のために戰慄くなり 我思ふに汝われを釋し放ちたまはざらん
od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim.
29 我は罪ありとせらるるなれば何ぞ徒然に勞すべけんや
Ako li sam grešan, tÓa čemu onda da zalud mučim sebe.
30 われ雪水をもて身を洗ひ 灰汁をもて手を潔むるとも
Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio,
31 汝われを汚はしき穴の中に陷いれたまはん 而して我衣も我を厭ふにいたらん
u veću bi me nečist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine!
32 神は我のごとく人にあらざれば我かれに答ふべからず 我ら二箇して共に裁判に臨むべからず
Nije čovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parničiti.
33 また我らの間には我ら二箇の上に手を置べき仲保あらず
Niti kakva suca ima među nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu,
34 願くは彼その杖を我より取はなし その震怒をもて我を懼れしめたまはざれ
da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši!
35 然らば我 言語て彼を畏れざらん 其は我みづから斯る者と思はざればなり
Govorit ću ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim očima!
