< ヨブ 記 8 >
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 何時まで汝かかる事を言や 何時まで汝の口の言語を大風のごとくにするや
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 神あに審判を曲たまはんや 全能者あに公義を曲たまはんや
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 汝の子等かれに罪を獲たるにや之をその愆の手に付したまへり
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 清くかつ正しうしてあらば必ず今汝を顧み汝の義き家を榮えしめたまはん
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 然らば汝の始は微小くあるとも汝の終は甚だ大ならん
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 請ふ汝過にし代の人に問へ 彼らの父祖の尋究めしところの事を學べ
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 (我らは昨日より有しのみにて何をも知ず 我らが世にある日は影のごとし)
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 彼等なんぢを敎へ汝を諭し 言をその心より出さざらんや
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 葦あに泥なくして長んや 萩あに水なくしてそだたんや
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 是はその靑くして未だ刈ざる時にも他の一切の草よりは早く槁る
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 神を忘るる者の道は凡て是のごとく 悖る者の望は空しくなる
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 その恃む所は絶れ その倚ところは蜘蛛網のごとし
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 その家に倚かからんとすれば家立ず 之に堅くとりすがるも保たじ
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 彼日の前に靑緑を呈はし その枝を園に蔓延らせ
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 若その處より取のぞかれなばその處これを認めずして我は汝を見たる事なしと言ん
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 視よその道の喜樂是のごとし 而してまた他の者地より生いでん
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 それ神は完全人を棄たまはず また惡き者の手を執りたまはず
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 遂に哂笑をもて汝の口に充し歡喜を汝の唇に置たまはん
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 汝を惡む者は羞恥を着せられ 惡き者の住所は無なるべし
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.