ヨブ 記 7
1 それ人の世にあるは戰鬪にあるがごとくならずや 又其日は傭人の日のごとくなるにあらずや
Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2 奴僕の暮を冀がふが如く傭人のその價を望むがごとく
Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3 我は苦しき月を得させられ 憂はしき夜をあたへらる
Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4 我臥ば乃はち言ふ何時夜あけて我おきいでんかと 曙まで頻に輾轉ぶ
Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5 わが肉は蟲と土塊とを衣服となし 我皮は愈てまた腐る
Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6 わが日は機の梭よりも迅速なり 我望む所なくし之を送る
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7 想ひ見よ わが生命が氣息なる而已 我目は再び福祉を見ること有じ
Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8 我を見し者の眼かさねて我を見ざらん 汝目を我にむくるも我は已に在ざるべし
Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
10 彼は再びその家に歸らず 彼の郷里も最早かれを認めじ
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11 然ば我はわが口を禁めず 我心の痛によりて語ひ わが神魂の苦しきによりて歎かん
Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12 我あに海ならんや鰐ならんや 汝なにとて我を守らせおきたまふぞ
Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13 わが牀われを慰め わが寢床わが愁を解んと思ひをる時に
Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14 汝夢をもて我を驚かし 異象をもて我を懼れしめたまふ
Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15 是をもて我心は氣息の閉んことを願ひ我この骨よりも死を冀がふ
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16 われ生命を厭ふ 我は永く生るをことを願はず 我を捨おきたまへ 我日は氣のごときなり
Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17 人を如何なる者として汝これを大にし 之を心に留
Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18 朝ごとに之を看そなはし 時わかず之を試みたまふや
Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19 何時まで汝われに目を離さず 我が津を咽む間も我を捨おきたまはざるや
Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20 人を鑒みたまふ者よ我罪を犯したりとて汝に何をか爲ん 何ぞ我を汝の的となして我にこの身を厭はしめたまふや
Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21 汝なんぞ我の愆を赦さず我罪を除きたまはざるや 我いま土の中に睡らん 汝我を尋ねたまふとも我は在ざるべし
Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
