ヨブ 記 37
1 之がためにわが心わななき その處を動き離る
Da, od toga i moje srce drhti i s mjesta svoga iskočiti hoće.
2 神の聲の響およびその口より出る轟聲を善く聽け
Čujte, čujte gromor glasa njegova, tutnjavu što mu iz usta izlazi.
3 これを天が下に放ち またその電光を地の極にまで至らせたまふ
Gle, munja lijeće preko cijelog neba - i sijevne blijesak s kraja na kraj zemlje -
4 その後聲ありて打響き 彼威光の聲を放ちて鳴わたりたまふ その御聲聞えしむるに當りては電光を押へおきたまはず
iza nje silan jedan glas se ori: to On gromori glasom veličajnim. Munje mu lete, nitko ih ne priječi, tek što mu je glas jednom odjeknuo.
5 神奇しくも御聲を放ちて鳴わたり 我儕の知ざる大なる事を行ひたまふ
Da, Bog gromori glasom veličajnim, djela velebna, neshvatljiva stvara.
6 かれ雪にむかひて地に降れと命じたまふ 雨すなはちその權能の大雨にも亦しかり
Kad snijegu kaže: 'Zasniježi po zemlji!' i pljuskovima: 'Zapljuštite silno!'
7 斯かれ一切の人の手を封じたまふ 是すべての人にその御工作を知しめんがためなり
svakom čovjeku zapečati ruke da svi njegovo upoznaju djelo.
8 また獸は穴にいりてその洞に居る
U brlog se tad zvijeri sve uvuku i na svojem se šćućure ležaju.
9 南方の密室より暴風きたり 北より寒氣きたる
S južne se strane podiže oluja, a studen vjetri sjeverni donose.
10 神の氣吹によりて氷いできたり 水の寛狹くせらる
Već led od daha Božjega nastaje i vodena se kruti površina.
11 かれ水をもて雲に搭載せまた電光の雲を遠く散したまふ
I opet vodom puni on oblake, i sijevat' stanu oblaci munjama;
12 是は神の導引によりて週る 是は彼の命ずるところを盡く世界の表面に爲んがためなり
kruže posvuda po volji njegovoj, što im naloži, to će izvršiti na licu cijelog kruga zemaljskoga.
13 その之を來らせたまふは或は懲罰のため あるひはその地のため 或は恩惠のためなり
Šalje ih - ili da kazni narode, ili da ih milosrđem obdari.
14 ヨブよ是を聽け 立ちて神の奇妙き工作を考がへよ
Poslušaj ovo, Jobe, umiri se i promotri djela Božja čudesna.
15 神いかに是等に命を傳へその雲の光明をして輝やかせたまふか汝これを知るや
Znaš li kako Bog njima zapovijeda, kako munju iz oblaka svog pušta?
16 なんぢ雲の平衡知識の全たき者の奇妙き工作を知るや
Znaš li o čem vise gore oblaci? Čudesna to su znanja savršenog.
17 南風によりて地の穩かになる時なんぢの衣服は熱くなるなり
Kako ti gore od žege haljine u južnom vjetru kad zemlja obamre?
18 なんぢ彼とともに彼の堅くして鑄たる鏡のごとくなる蒼穹を張ることを能せんや
Zar si nebesa s njim ti razapeo, čvrsta poput ogledala livenog?
19 われらが彼に言ふべき事を我らに敎へよ 我らは暗昧して言詞を列ぬること能はざるなり
DÓe naputi me što da mu kažemo: zbog tmine se ne snalazimo više.
20 われ語ることありと彼に告ぐべけんや 人あに滅ぼさるることを望まんや
Zar ćeš mu reći: 'Hoću govoriti'? Ili na propast vlastitu pristati?
21 人いまは雲霄に輝やく光明を見ること能はず 然れど風きたりて之を吹清む
Tko, dakle, može u svjetlost gledati na nebesima što se sja blistavo kada oblake rastjeraju vjetri?
22 北より黄金いできたる 神には畏るべき威光あり
Sa sjevera k'o zlato je bljesnulo: veličanstvom strašnim Bog se odjenu!
23 全能者はわれら測りきはむることを得ず 彼は能おほいなる者にいまし審判をも公義をも抂たまはざるなり
Da, Svesilnog doseći ne možemo, neizmjeran je u moći i sudu, velik u pravdi, nikog on ne tlači.
24 この故に人々かれを畏る 彼はみづから心に有智とする者をかへりみたまはざるなり
Zato ljudi svi neka ga se boje! Na mudrost oholu on i ne gleda!”
