ヨブ 記 36
1 エリフまた言詞を繼て曰く
Још говори Елијуј и рече:
2 暫らく我に容せ我なんぢに示すこと有ん 尚神のために言ふべき事あればなり
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 われ廣くわが知識を取り我の造化主に正義を歸せんとす
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 わが言語は眞實に虚僞ならず 知識の完全き者なんぢの前にあり
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 視よ神は權能ある者にましませども何をも藐視めたまはず その了知の能力は大なり
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 惡しき者を生し存ず 艱難者のために審判を行ひたまふ
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 義しき者に目を離さず 位にある王等とともに永遠に坐せしめて之を貴くしたまふ
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 もし彼ら鏈索に繋がれ 艱難の繩にかかる時は
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 彼らの所行と愆尤とを示してその驕れるを知せ
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 彼らの耳を開きて敎を容れしめ かつ惡を離れて歸れよと彼らに命じたまふ
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 もし彼ら聽したがひて之に事へなば繁昌てその日を送り 樂しくその年を渉らん
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 若かれら聽したがはずば刀劍にて亡び 知識を得ずして死なん
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 しかれども心の邪曲なる者等は忿怒を蓄はへ 神に縛しめらるるとも祈ることを爲ず
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 かれらは年わかくして死亡せ 男娼とその生命をひとしうせん
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 神は艱難者を艱難によりて救ひ 之が耳を虐遇によりて開きたまふ
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 然ば神また汝を狹きところより出して狹からぬ廣き所に移したまふあらん 而して汝の席に陳ぬる物は凡て肥たる物ならん
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 今は惡人の鞫罰なんぢの身に充り 審判と公義となんぢを執ふ
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 なんぢ忿怒に誘はれて嘲笑に陷いらざるやう愼しめよ 收贖の大なるが爲に自ら誤るなかれ
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 なんぢの號叫なんぢを艱難の中より出さんや 如何に力を盡すとも所益あらじ
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 世の人のその處より絶る其夜を慕ふなかれ
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 愼しみて惡に傾むくなかれ 汝は艱難よりも寧ろ之を取んとせり
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 それ神はその權能をもて大なる事を爲したまふ 誰か能く彼のごとくに敎晦を埀んや
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 たれか彼のためにその道を定めし者あらんや 誰かなんぢは惡き事をなせりと言ふことを得ん
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 なんぢ神の御所爲を讚歎ふることを忘れざれ これ世の人の歌ひ崇むる所なり
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 人みな之を仰ぎ觀る 遠き方より人これを視たてまつるなり
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 神は大なる者にいまして我儕かれを知たてまつらず その御年の數は計り知るべからず
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 かれ水を細にして引あげたまへば霧の中に滴り出て雨となるに
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 雲これを降せて人々の上に沛然に灌ぐなり
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 たれか能く雲の舒展る所以 またその幕屋の響く所以を了知んや
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 視よ彼その光明を自己の周圍に繞らし また海の底をも蔽ひたまひ
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 これらをもて民を鞫き また是等をもて食物を豐饒に賜ひ
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 電光をもてその兩手を包み その電光に命じて敵を撃しめたまふ
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 その鳴聲かれを顯はし 家畜すらも彼の來ますを知らすなり
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
