ヨブ 記 30
1 然るに今は我よりも年少き者等われを笑ふ 彼等の父は我が賤しめて群の犬と並べ置くことをもせざりし者なり
А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2 またかれらの手の力もわれに何の用をかなさん 彼らは其氣力すでに衰へたる者なり
А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3 かれらは缺乏と饑とによりて痩おとろへ 荒かつ廢れたる暗き野にて乾ける地を咬む
Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4 すなはち灌木の中にて藜を摘み苕の根を食物となす
Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5 彼らは人の中より逐いださる 盜賊を追ふがごとくに人かれらを追て呼はる
Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6 彼等は懼ろしき谷に住み 土坑および磐穴に居り
Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7 灌木の中に嘶なき 荊棘の下に偃す
По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8 彼らは愚蠢なる者の子 卑むべき者の子にして國より撃いださる
Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9 しかるに今は我かれらの歌謠に成り 彼らの嘲哢となれり
И њима сам сада песма, и постах им прича.
10 かれら我を厭ふて遠く我を離れ またわが面に唾することを辭まず
Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11 神わが綱を解て我をなやましたまへば彼等もわが前にその韁を縱せり
Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12 この輩わが右に起あがり わが足を推のけ我にむかひて滅亡の路を築く
С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13 彼らは自ら便なき者なれども尚わが逕を毀ち わが滅亡を促す
Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14 かれらは石垣の大なる崩口より入がごとくに進み來り 破壞の中にてわが上に乗かかり
Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15 懼ろしき事わが身に臨み 風のごとくに我が尊榮を吹はらふ わが福祿は雲のごとくに消失す
Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16 今はわが心われの衷に鎔て流れ 患難の日かたく我を執ふ
И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17 夜にいれば我骨刺れて身を離る わが身を噬む者つひに休むこと無し
Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18 わが疾病の大なる能によりてわが衣服は醜き樣に變り 裏衣の襟の如くに我身に固く附く
Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19 神われを泥の中に投こみたまひて我は塵灰に等しくなれり
Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20 われ汝にむかひて呼はるに汝答へたまはず 我立をるに 汝只われをながめ居たまふ
Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21 なんぢは我にむかひて無情なりたまひ 御手の能力をもて我を攻撃たまふ
Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22 なんぢ我を擧げ風の上に乗て負去しめ 大風の音とともに消亡しめたまふ
Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23 われ知る汝はわれを死に歸らしめ一切の生物の終に集る家に歸らしめたまはん
Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24 かれは必ず荒垤にむかひて手を舒たまふこと有じ 假令人滅亡に陷るとも是等の事のために號呼ぶことをせん
Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25 苦みて日を送る者のために我哭ざりしや 貧しき者のために我心うれへざりしや
Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26 われ吉事を望みしに凶事きたり 光明を待しに黑暗きたれり
Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27 わが膓沸かへりて安からず 患難の日我に追及ぬ
Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28 われは日の光を蒙らずして哀しみつつ歩き 公會の中に立て助を呼もとむ
Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29 われは山犬の兄弟となり 駝鳥の友となれり
Брат постах змајевима и друг совама.
30 わが皮は黑くなりて剥落ち わが骨は熱によりて焚け
Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31 わが琴は哀の音となり わが笛は哭の聲となれり
Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
