ヨブ 記 3
1 斯て後ヨブ口を啓きて自己の日を詛へり
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 ヨブすなはち言詞を出して云く
И проговоривши Јов рече:
3 我が生れし日亡びうせよ 男子胎にやどれりと言し夜も亦然あれ
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 その日は暗くなれ 神上よりこれを顧みたまはざれ 光これを照す勿れ
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 暗闇および死蔭これを取もどせ 雲これが上をおほえ 日を暗くする者これを懼しめよ
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 その夜は黑暗の執ふる所となれ 年の日の中に加はらざれ 月の數に入ざれ
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 その夜は孕むこと有ざれ 歡喜の聲その中に興らざれ
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 日を詛ふ者レビヤタンを激發すに巧なる者これを詛へ
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 その夜の晨星は暗かれ その夜には光明を望むも得ざらしめ 又東雲の眼蓋を見ざらしめよ
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 是は我母の胎の戸を闔ずまた我目に憂を見ること無らしめざりしによる
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 何とて我は胎より死て出ざりしや 何とて胎より出し時に氣息たえざりしや
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 如何なれば膝ありてわれを接しや 如何なれば乳房ありてわれを養ひしや
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 否らずば今は我偃て安んじかつ眠らん 然ばこの身やすらひをり
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 かの荒墟を自己のために築きたりし世の君等臣等と偕にあり
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 かの黄金を有ち白銀を家に充したりし牧伯等と偕にあらん
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 又人しれず墮る胎兒のごとくにして世に出ず また光を見ざる赤子のごとくならん
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 彼處にては惡き者 虐遇を息め倦憊たる者安息を得
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 彼處にては俘囚人みな共に安然に居りて驅使者の聲を聞ず
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 小き者も大なる者も同じく彼處にあり僕も主の手を離る
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 如何なれば艱難にをる者に光を賜ひ 心苦しむ者に生命をたまひしや
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 斯る者は死を望むなれどもきたらず これをもとむるは藏れたる寳を掘るよりも甚だし
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 もし墳墓を尋ねて獲ば大に喜こび樂しむなり
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 その道かくれ神に取籠られをる人に如何なれば光明を賜ふや
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 わが歎息はわが食物に代り我呻吟は水の流れそそぐに似たり
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 我が戰慄き懼れし者我に臨み我が怖懼れたる者この身に及べり
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 我は安然ならず穩ならず安息を得ず唯艱難のみきたる
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
