ヨブ 記 28
1 白銀掘いだす坑あり 煉るところの黄金は出處あり
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 鐡は土より取り 銅は石より鎔して獲るなり
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 人すなはち黑暗を破り極より極まで尋ね窮めて黑暗および死蔭の石を求む
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 その穴を穿つこと深くして上に住む人と遠く相離れ その上を歩む者まつたく之を覺えず 是のごとく身を縋下げ 遙に人と隔りて空に懸る
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 地その上は食物を出し 其下は火に覆へさるるがごとく覆へる
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 その石の中には碧の玉のある處あり 黄金の沙またその内にあり
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 その逕は鷙鳥もこれを知ず 鷹の目もこれを看ず
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 鷙き獸も未だこれを踐ず 猛き獅子も未だこれを通らず
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 人堅き磐に手を加へまた山を根より倒し
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 岩に河を掘り各種の貴き物を目に見とめ
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 水路を塞ぎて漏ざらしめ隱れたる寳物を光明に取いだすなり
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 然ながら智慧は何處よりか覓め得ん 明哲の在る所は何處ぞや
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 人その價を知ず人のすめる地に獲べからず
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 淵は言ふ我の内に在ずと 海は言ふ我と偕ならずと
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 精金も之に換るに足ず 銀も秤りてその價となすを得ず
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 オフルの金にてもその價を量るべからず 貴き靑玉も碧玉もまた然り
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 黄金も玻璃もこれに並ぶ能はず 精金の器皿も之に換るに足ず
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 珊瑚も水晶も論にたらず 智慧を得るは眞珠を得るに勝る
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 エテオビアより出る黄玉もこれに並ぶあたはず 純金をもてするともその價を量るべからず
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 然ば智慧は何處より來るや 明哲の在る所は何處ぞや
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 是は一切の生物の目に隱れ 天空の鳥にも見えず
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 滅亡も死も言ふ 我等はその風聲を耳に聞し而已
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 神その道を曉り給ふ 彼その所を知りたまふ
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 そは彼は地の極までも觀そなはし天が下を看きはめたまへばなり
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 風にその重量を與へ 水を度りてその量を定めたまひし時
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 雨のために法を立て 雷霆の光のために途を設けたまひし時
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 智慧を見て之を顯はし之を立て試みたまへり
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 また人に言たまはく視よ主を畏るるは是智慧なり 惡を離るるは明哲なり
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
