< ヨブ 記 23 >
2 我は今日にても尚つぶやきて服せず わが禍災はわが嘆息よりも重し
Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
3 ねがはくは神をたづねて何處にか遇まつるを知り其御座に參いたらんことを
О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
5 我その我に答へたまふ言を知り また其われに言たまふ所を了らん
Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
6 かれ大なる能をもて我と爭ひたまはんや 然らじ反つて我を眷みたまふべし
Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
7 彼處にては正義人かれと辨爭ふことを得 斯せば我を鞫く者の手を永く免かるべし
Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
8 しかるに我東に往くも彼いまさず 西に往くも亦見たてまつらず
Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
9 北に工作きたまへども遇まつらず 南に隱れ居たまへば望むべからず
Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
10 わが平生の道は彼知たまふ 彼われを試みたまはば我は金のごとくして出きたらん
Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
11 わが足は彼の歩履に堅く隨がへり 我はかれの道を守りて離れざりき
По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
12 我はかれの唇の命令に違はず 我が法よりも彼の口の言語を重ぜり
Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
13 かれは一に居る者にまします 誰か能かれをして意を變しめん 彼はその心に慾する所をかならず爲たまふ
Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
14 然ば我に向ひて定めし事を必らず成就たまはん 是のごとき事を多く彼は爲たまふなり
И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
16 神わが心を弱くならしめ 全能者われをして懼れしめたまふ
Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
17 かく我は暗の來らぬ先わが面を黑暗の覆ふ前に打絶れざりき
Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?