ヨブ 記 21
1 ヨブこたへて曰く
А Јов одговори и рече:
2 請ふ汝等わが言を謹んで聽き 之をもて汝らの慰藉に代よ
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 先われに容して言しめよ 我が言る後なんぢ嘲るも可し
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 わが怨言は世の人の上につきて起れる者ならんや 我なんぞ氣をいらだつ可らざらんや
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 なんぢら我を視て驚き手を口にあてよ
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 われ思ひまはせば畏しくなりて身體しきりに戰慄く
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 惡き人何とて生ながらへ 老かつ勢力強くなるや
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 その子等はその周圍にありてその前に堅く立ち その子孫もその目の前に堅く立べし
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 またその家は平安にして畏懼なく 神の杖その上に臨まじ
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 その牡牛は種を與へて過らず その牝牛は子を產てそこなふ事なし
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 彼等はその少き者等を外に出すこと群のごとし その子等は舞をどる
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 彼等は鼓と琴とをもて歌ひ 笛の音に由て樂み
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 然はあれども彼等は神に言らく我らを離れ賜へ 我らは汝の道をしることを好まず
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 全能者は何者なれば我らこれに事ふべき 我儕これに祈るとも何の益を得んやと
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 視よ彼らの福祿は彼らの力に由にあらざるなり 惡人の希圖は我の與する所にあらず
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 惡人のその燈火を滅るる事幾度ありしか その滅亡のこれに臨む事 神の怒りて之に艱苦を蒙らせたまふ事幾度有しか
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 かれら風の前の藁の如く 暴風に吹さらるる籾殼の如くなること幾度有しか
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 神かれの愆を積たくはへてその子孫に報いたまふか 之を彼自己の身に報い知しむるに如ず
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 かれをして自らその滅亡を目に視させ かつ全能者の震怒を飮しめよ
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 その月の數すでに盡るに於ては何ぞその後の家に關はる所あらん
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 神は天にある者等をさへ審判たまふなれば誰か能これに知識を敎へんや
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 或人は繁榮を極め全く平穩にかつ安康にして死に
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 その器に乳充ち その骨の髓は潤ほへり
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 また或人は心を苦しめて死し 終に福祉をあぢはふる事なし
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 是等は倶に齊しく塵に臥して蛆におほはる
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 我まことに汝らの思念を知り 汝らが我を攻撃んとするの計略を知る
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 なんぢらは言ふ王侯の家は何に在る 惡人の住所は何にあると
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 汝らは路往く人々に詢ざりしや 彼等の證據を曉らざるや
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 すなはち滅亡の日に惡人遺され 烈しき怒の日に惡人たづさへ出さる
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 誰か能かれに打向ひて彼の行爲を指示さんや 誰か能彼の爲たる所を彼に報ゆることを爲ん
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 彼は舁れて墓に到り 塚の上にて守護ることを爲す
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 谷の土塊も彼には快し 一切の人その後に從ふ 其前に行る者も數へがたし
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 旣に是の如くなるに汝等なんぞ徒に我を慰さめんとするや 汝らの答ふる所はただ虚僞のみ
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
