ヨブ 記 19
1 ヨブこたへて曰く
А Јов одговори и рече:
2 汝ら我心をなやまし 言語をもて我を打くだくこと何時までぞや
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 なんぢら已に十次も我を辱しめ我を惡く待ひてなほ愧るところ無し
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 假令われ眞に過ちたらんもその過は我の身に止れり
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 なんぢら眞に我に向ひて誇り我身に羞べき行爲ありと證するならば
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 神われを虐げその網羅をもて我を包みたまへりと知るべし
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 我虐げらるると叫べども答なく 呼はり求むれども審理なし
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 彼わが路の周圍に垣を結めぐらして逾る能はざらしめ 我が行く途に黑暗を蒙むらしめ
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 わが光榮を褫ぎ我冠冕を首より奪ひ
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 四方より我を毀ちて失しめ 我望を樹のごとくに根より拔き
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 我にむかひて震怒を燃し 我を敵の一人と見たまへり
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 その軍旅ひとしく進み途を高くして我に攻寄せ わが天幕の周圍に陣を張り
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 彼わが兄弟等をして遠くわれを離れしめたまへり 我を知る人々は全く我に疎くなりぬ
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 わが親戚は往來を休め わが朋友はわれを忘れ
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 わが家に寄寓る者およびわが婢等は我を見て外人のごとくす 我かれらの前にては異國人のごとし
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 われわが僕を喚どもこたへず 我口をもて彼に請はざるを得ざるなり
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 わが氣息はわが妻に厭はれ わが臭氣はわが同胎の子等に嫌はる
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 童子等さへも我を侮どり 我起あがれば即ち我を嘲ける
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 わが親しき友われを惡みわが愛したる人々ひるがへりてわが敵となれり
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 わが骨はわが皮と肉とに貼り 我は僅に齒の皮を全うして逃れしのみ
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 わが友よ汝等われを恤れめ 我を恤れめ 神の手われを撃り
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 汝らなにとて神のごとくして我を攻め わが肉に饜ことなきや
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 望むらくは我言の書留られんことを 望むらくは我言書に記されんことを
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 望むらくは鐡の筆と鉛とをもて之を永く磐石に鐫つけおかんことを
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 われ知る我を贖ふ者は活く 後の日に彼かならず地の上に立ん
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 わがこの皮この身の朽はてん後 われ肉を離れて神を見ん
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 我みづから彼を見たてまつらん 我目かれを見んに識らぬ者のごとくならじ 我が心これを望みて焦る
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 なんぢら若われら如何に彼を攻んかと言ひ また事の根われに在りと言ば
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 劍を懼れよ 忿怒は劍の罰をきたらす 斯なんぢら遂に審判のあるを知ん
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
