ヨブ 記 16
1 ヨブ答へて曰く
А Јов одговори и рече:
2 斯る事は我おほく聞り 汝らはみな人を慰めんとして却つて人を煩はす者なり
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 虚しき言語あに終極あらんや 汝なにに勵されて應答をなすや
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 我もまた汝らの如くに言ことを得 もし汝らの身わが身と處を換なば我は言語を練て汝らを攻め 汝らにむかひて首を搖ことを得
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 また口をもて汝らを強くし 唇の慰藉をもて汝らの憂愁を解ことを得るなり
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 たとひ我言を出すとも我憂愁は解ず 默するとても何ぞ我身の安くなること有んや
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 彼いま已に我を疲らしむ 汝わが宗族をことごとく荒せり
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 なんぢ我をして皺らしめたり 是われに向ひて見證をなすなり 又わが痩おとろへたる状貌わが面の前に現はれ立て我を攻む
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 かれ怒てわれを撕裂きかつ窘しめ 我にむかひて齒を噛鳴し我敵となり目を鋭して我を看る
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 彼ら我にむかひて口を張り 我を賤しめてわが頬を打ち 相集まりて我を攻む
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 神われを邪曲なる者に交し 惡き者の手に擲ちたまへり
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 我は安穩なる身なりしに彼いたく我を打惱まし 頸を執へて我をうちくだき遂に我を立て鵠となしたまひ
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 その射手われを遶り圍めり やがて情もなく我腰を射透し わが膽を地に流れ出しめたまふ
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 彼はわれを打敗りて破壞に破壞を加へ 勇士のごとく我に奔かかりたまふ
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 われ麻布をわが肌に縫つけ我角を塵にて汚せり
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 我面は泣て頳くなり 我目縁には死の蔭あり
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 然れども我手には不義あること無く わが祈祷は清し
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 地よ我血を掩ふなかれ 我號呼は休む處を得ざれ
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 視よ今にても我證となる者天にあり わが眞實を表明す者高き處にあり
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 わが朋友は我を嘲けれども我目は神にむかひて涙を注ぐ
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 願くは彼人のために神と論辨し 人の子のためにこれが朋友と論辨せんことを
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 數年すぎさらば我は還らぬ旅路に往べし
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
