伝道者の書 1
1 ダビデの子 ヱルサレムの王 傳道者の言
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 傳道者言く 空の空 空の空なる哉 都て空なり
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 日の下に人の勞して爲ところの諸の動作はその身に何の益かあらん
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 世は去り世は來る 地は永久に長存なり
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 日は出で日は入り またその出し處に喘ぎゆくなり
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 風は南に行き又轉りて北にむかひ 旋轉に旋りて行き 風復その旋轉る處にかへる。
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 河はみな海に流れ入る 海は盈ること無し 河はその出きたれる處に復還りゆくなり
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 萬の物は勞苦す 人これを言つくすことあたはず 目は見に飽ことなく耳は聞に充ること無し
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 曩に有し者はまた後にあるべし 曩に成し事はまた後に成べし 日の下には新しき者あらざるなり
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 見よ是は新しき者なりと指て言べき物あるや 其は我等の前にありし世々に旣に久しくありたる者なり
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 己前のものの事はこれを記憶ることなし 以後のものの事もまた後に出る者これをおぼゆることあらじ
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 われ傳道者はヱルサレムにありてイスラエルの王たりき
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 我心を盡し智慧をもちひて天が下に行はるる諸の事を尋ねかつ考覈たり此苦しき事件は神が世の人にさづけて之に身を勞せしめたまふ者なり
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 我日の下に作ところの諸の行爲を見たり 嗚呼皆空にして風を捕ふるがごとし
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 曲れる者は直からしむるあたはず缺たる者は數をあはするあたはず
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 我心の中に語りて言ふ 嗚呼我は大なる者となれり 我より先にヱルサレムにをりしすべての者よりも我は多くの智慧を得たり 我心は智慧と知識を多く得たり
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 我心を盡して智慧を知んとし狂妄と愚癡を知んとしたりしが 是も亦風を捕ふるがごとくなるを暁れり
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 夫智慧多ければ憤激多し 知識を増す者は憂患を増す
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
