伝道者の書 1
1 ダビデの子 ヱルサレムの王 傳道者の言
Misli Propovjednika, Davidova sina, kralja u Jeruzalemu.
2 傳道者言く 空の空 空の空なる哉 都て空なり
Ispraznost nad ispraznošću, veli Propovjednik, ispraznost nad ispraznošću, sve je ispraznost!
3 日の下に人の勞して爲ところの諸の動作はその身に何の益かあらん
Kakva je korist čovjeku od svega truda njegova kojim se trudi pod suncem?
4 世は去り世は來る 地は永久に長存なり
Jedan naraštaj odlazi, drugi dolazi, a zemlja uvijek ostaje.
5 日は出で日は入り またその出し處に喘ぎゆくなり
Sunce izlazi, sunce zalazi i onda hiti svojem mjestu odakle izlazi.
6 風は南に行き又轉りて北にむかひ 旋轉に旋りて行き 風復その旋轉る處にかへる。
Vjetar puše na jug i okreće se na sjever, kovitla sad ovamo sad onamo i vraća se u novom vrtlogu.
7 河はみな海に流れ入る 海は盈ること無し 河はその出きたれる處に復還りゆくなり
Sve rijeke teku u more i more se ne prepunja; odakle teku rijeke, onamo se vraćaju da ponovo počnu svoj tok.
8 萬の物は勞苦す 人これを言つくすことあたはず 目は見に飽ことなく耳は聞に充ること無し
Sve je mučno. Nitko ne može reći da se oči nisu do sita nagledale i uši dovoljno naslušale.
9 曩に有し者はまた後にあるべし 曩に成し事はまた後に成べし 日の下には新しき者あらざるなり
Što je bilo, opet će biti, i što se činilo, opet će se činiti, i nema ništa novo pod suncem.
10 見よ是は新しき者なりと指て言べき物あるや 其は我等の前にありし世々に旣に久しくありたる者なり
Ima li išta o čemu bi se moglo reći: “Gle, ovo je novo!” Sve je već davno prije nas postojalo.
11 己前のものの事はこれを記憶ることなし 以後のものの事もまた後に出る者これをおぼゆることあらじ
Samo, od prošlosti ne ostade ni spomena, kao što ni u budućnosti neće biti sjećanja na ono što će poslije doći.
12 われ傳道者はヱルサレムにありてイスラエルの王たりき
Ja, Propovjednik, bijah kralj nad Izraelom u Jeruzalemu.
13 我心を盡し智慧をもちひて天が下に行はるる諸の事を尋ねかつ考覈たり此苦しき事件は神が世の人にさづけて之に身を勞せしめたまふ者なり
I trudih se da mudrošću istražim i dokučim sve što biva pod nebom; o, kako mučnu zadaću zadade Bog sinovima ljudskim.
14 我日の下に作ところの諸の行爲を見たり 嗚呼皆空にして風を捕ふるがごとし
Vidjeh sve što se čini pod suncem: kakve li ispraznosti i puste tlapnje!
15 曲れる者は直からしむるあたはず缺たる者は數をあはするあたはず
Što je krivo, ne može se ispraviti; čega nema, izbrojiti se ne može.
16 我心の中に語りて言ふ 嗚呼我は大なる者となれり 我より先にヱルサレムにをりしすべての者よりも我は多くの智慧を得たり 我心は智慧と知識を多く得たり
Rekoh onda sam sebi: “Gle, stekao sam veću mudrost nego bilo tko od mojih prethodnika u Jeruzalemu. Duh moj sabrao je golemu mudrost i znanje.”
17 我心を盡して智慧を知んとし狂妄と愚癡を知んとしたりしが 是も亦風を捕ふるがごとくなるを暁れり
Mudrost pomnjivo proučih, a tako i glupost i ludost, ali sam spoznao da je to pusta tlapnja.
18 夫智慧多ければ憤激多し 知識を増す者は憂患を増す
Mnogo mudrosti - mnogo jada; što više znanja, to više boli.
