伝道者の書 6

1 我觀るに日の下に一件の患あり是は人の間に恒なる者なり

Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:

2 すなはち神富と財と貴を人にあたへて その心に慕ふ者を一件もこれに缺ることなからしめたまひながらも 神またその人に之を食ふことを得せしめたまはずして 他人のこれを食ふことあり 是空なり惡き疾なり

Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.

3 假令人百人の子を擧けまた長壽してその年齢の日多からんも 若その心景福に滿足せざるか又は葬らるることを得ざるあれば 我言ふ流產の子はその人にまさるたり

Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.

4 夫流產の子はその來ること空しくして黑暗の中に去ゆきその名は黑暗の中にかくるるなり

Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;

5 又是は日を見ることなく物を知ることなければ彼よりも安泰なり

Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.

6 人の壽命千年に倍するとも福祉を蒙れるにはあらず 皆一所に往くにあらずや

И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?

7 人の勞苦は皆その口のためなり その心はなほも飽ざるところ有り

Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.

8 賢者なんぞ愚者に勝るところあらんや また世人の前に歩行ことを知ところの貧者も何の勝るところ有んや

Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?

9 目に觀る事物は心のさまよひ歩くに愈るなり 是また空にして風を捕ふるがごとし

Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.

10 嘗て在し者は久しき前にすでにその名を命られたり 即ち是は人なりと知る 然ば是はかの自己よりも力強き者と爭ふことを得ざるなり

Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.

11 衆多の言論ありて虚浮き事を増す然ど人に何の益あらんや

Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?

12 人はその虚空き生命の日を影のごとくに送るなり 誰かこの世において如何なる事か人のために善き者なるやを知ん 誰かその身の後に日の下にあらんところの事を人に告うる者あらんや

Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?