伝道者の書 6

1 我觀るに日の下に一件の患あり是は人の間に恒なる者なり

I vidjeh: ima još jedno zlo pod suncem i teško tišti ljude.

2 すなはち神富と財と貴を人にあたへて その心に慕ふ者を一件もこれに缺ることなからしめたまひながらも 神またその人に之を食ふことを得せしめたまはずして 他人のこれを食ふことあり 是空なり惡き疾なり

Nekomu Bog udijeli bogatstvo i blago i počasti te ima sve što mu duša poželi, ali mu ne udijeli da to i uživa, nego uživa tuđinac. To je ispraznost i grdna nevolja.

3 假令人百人の子を擧けまた長壽してその年齢の日多からんも 若その心景福に滿足せざるか又は葬らるることを得ざるあれば 我言ふ流產の子はその人にまさるたり

I velim: bolje je nedonošče od onoga koji bi rodio stotinu djece i živio mnogo godina, a sam se ne bi naužio dobra niti bi imao pogreba;

4 夫流產の子はその來ること空しくして黑暗の中に去ゆきその名は黑暗の中にかくるるなり

jer je nedonošče uzalud došlo i u tamu otišlo i ime mu je tamom pokriveno;

5 又是は日を見ることなく物を知ることなければ彼よりも安泰なり

sunca čak ne vidje niti spozna - a spokojnije je od onoga.

6 人の壽命千年に倍するとも福祉を蒙れるにはあらず 皆一所に往くにあらずや

Pa kad bi takav živio i dvije tisuće godina, a svojeg dobra ne bi uživao, zar ne odlaze obojica jednako na isto mjesto?

7 人の勞苦は皆その口のためなり その心はなほも飽ざるところ有り

Čovjek se trudi samo da bi jeo, a želudac njegov nikad da se nasiti.

8 賢者なんぞ愚者に勝るところあらんや また世人の前に歩行ことを知ところの貧者も何の勝るところ有んや

Jer po čemu je mudrac bolji od luđaka i što reći o siromahu koji se umije držati pred ljudima?

9 目に觀る事物は心のさまよひ歩くに愈るなり 是また空にして風を捕ふるがごとし

Bolje je očima vidjeti nego duhom lutati. I to je ispraznost i pusta tlapnja.

10 嘗て在し者は久しき前にすでにその名を命られたり 即ち是は人なりと知る 然ば是はかの自己よりも力強き者と爭ふことを得ざるなり

Što je već bilo, ime ima; i zna se što je čovjek; i on se ne može parbiti s jačim od sebe.

11 衆多の言論ありて虚浮き事を増す然ど人に何の益あらんや

Što više riječi, to veća ispraznost svega, i koja je od toga korist čovjeku?

12 人はその虚空き生命の日を影のごとくに送るなり 誰かこの世において如何なる事か人のために善き者なるやを知ん 誰かその身の後に日の下にあらんところの事を人に告うる者あらんや

Tko zna što je dobro čovjeku u životu njegovu, za ono malo dana koje tako isprazno živi, koji mu prolaze kao sjena? Tko će kazati čovjeku što će biti poslije njega pod suncem?