伝道者の書 3
1 天が下の萬の事には期あり 萬の事務には時あり
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2 生るるに時あり死るに時あり 植るに時あり植たる者を抜に時あり
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3 殺すに時あり醫すに時あり 毀つに時あり建るに時あり
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4 泣に時あり笑ふに時あり 悲むに時あり躍るに時あり
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5 石を擲つに時あり石を斂むるに時あり 懐くに時あり懐くことをせざるに時あり
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6 得に時あり失ふに時あり 保つに時あり棄るに時あり
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7 裂に時あり縫に時あり 默すに時あり語るに時あり
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8 愛しむに時あり惡むに時あり 戰ふに時あり和ぐに時あり
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9 働く者はその勞して爲ところよりして何の益を得んや
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10 我神が世の人にさづけて身をこれに勞せしめたまふところの事件を視たり
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11 神の爲したまふところは皆その時に適ひて美麗しかり 神はまた人の心に永遠をおもふの思念を賦けたまへり 然ば人は神のなしたまふ作爲を始より終まで知明むることを得ざるなり
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12 我知る人の中にはその世にある時に快樂をなし善をおこなふより外に善事はあらず
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13 また人はみな食飮をなしその勞苦によりて逸樂を得べきなり 是すなはち神の賜物たり
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14 我知る凡て神のなしたまふ事は限なく存せん 是は加ふべき所なく是は減すべきところ無し 神の之をなしたまふは人をしてその前に畏れしめんがためなり
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15 昔ありたる者は今もあり 後にあらん者は旣にありし者なり 神はその遂やられし者を索めたまふ
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16 我また日の下を見るに審判をおこなふ所に邪曲なる事あり 公義を行ふところに邪曲なる事あり
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17 我すなはち心に謂けらく神は義者と惡者とを鞫きたまはん 彼處において萬の事と萬の所爲に時あるなり
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18 我また心に謂けらく是事あるは是世の人のためなり 即ち神は斯世の人を撿して之にその獣のごとくなることを自ら暁らしめ給ふなり
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19 世の人に臨むところの事はまた獣にも臨む この二者に臨むところの事は同一にして是も死ば彼も死るなり 皆同一の呼吸に依れり 人は獣にまさる所なし皆空なり
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20 皆一の所に往く 皆塵より出で皆塵にかへるなり
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21 誰か人の魂の上に昇り獣の魂の地にくだることを知ん
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22 然ば人はその動作によりて逸樂をなすに如はなし 是その分なればなり 我これを見る その身の後の事は誰かこれを携へゆきて見さしむる者あらんや
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
