伝道者の書 11

1 汝の糧食を水の上に投げよ 多くの日の後に汝ふたたび之を得ん

Баци хлеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи после много времена.

2 汝一箇の分を七また八にわかて 其は汝如何なる災害の地にあらんかを知ざればなり

Раздели седморици и осморици; јер не знаш какво ће зло бити на земљи.

3 雲もし雨の充るあれば地に注ぐ また樹もし南か北に倒るるあればその樹は倒れたる處にあるべし

Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на југ или на север, где падне дрво онде ће остати.

4 風を伺ふ者は種播ことを得ず 雲を望む者は刈ことを得ず

Ко пази на ветар, неће сејати, и ко гледа на облаке, неће жети.

5 汝は風の道の如何なるを知ず また孕める婦の胎にて骨の如何に生長つを知ず 斯汝は萬事を爲たまふ神の作爲を知ことなし

Како не знаш који је пут ветру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Божијег и како твори све.

6 汝朝に種を播け 夕にも手を歇るなかれ 其はその實る者は此なるか彼なるか又は二者ともに美なるや汝これを知ざればなり

Из јутра сеј семе своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.

7 夫光明は快き者なり 目に日を見るは樂し

Слатка је светлост, и добро је очима гледати сунце;

8 人多くの年生ながらへてその中凡て幸福なるもなほ幽暗の日を憶ふべきなり 其はその數も多かるべければなり 凡て來らんところの事は皆空なり

Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.

9 少者よ汝の少き時に快樂をなせ 汝の少き日に汝の心を悦ばしめ汝の心の道に歩み汝の目に見るところを爲せよ 但しその諸の行爲のために神汝を鞫きたまはんと知べし

Радуј се, младићу, за младости своје, и нека се весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд.

10 然ば汝の心より憂を去り 汝の身より惡き者を除け 少き時と壯なる時はともに空なればなり

Уклони дакле жалост од срца свог, и одрини зло од тела свог, јер је детињство и младост таштина.