Salmi 102

1 Preghiera dell’afflitto quand’è abbattuto e spande il suo lamento dinanzi all’Eterno. Deh ascolta la mia preghiera, o Eterno, e venga fino a te il mio grido!

Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.

2 Non mi nasconder la tua faccia nel dì della mia distretta; inclina a me il tuo orecchio; nel giorno che io grido, affrettati a rispondermi.

Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

3 Poiché i miei giorni svaniscono come fumo, e le mie ossa si consumano come un tizzone.

Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

4 Colpito è il mio cuore come l’erba, e si è seccato; perché ho dimenticato perfino di mangiare il mio pane.

Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.

5 A cagion della voce dei miei gemiti, le mie ossa s’attaccano alla mia carne.

Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.

6 Son simile al pellicano del deserto, son come il gufo de’ luoghi desolati.

Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

7 Io veglio, e sono come il passero solitario sul tetto.

Не спавам, и седим као птица без друга на крову.

8 I miei nemici m’oltraggiano ogni giorno; quelli che son furibondi contro di me si servon del mio nome per imprecare.

Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

9 Poiché io mangio cenere come fosse pane, e mescolo con lagrime la mia bevanda,

Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.

10 a cagione della tua indignazione e del tuo cruccio; poiché m’hai levato in alto e gettato via.

Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

11 I miei giorni son come l’ombra che s’allunga, e io son disseccato come l’erba.

Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

12 Ma tu, o Eterno, dimori in perpetuo, e la tua memoria dura per ogni età.

А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

13 Tu ti leverai ed avrai compassione di Sion, poiché è tempo d’averne pietà; il tempo fissato è giunto.

Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;

14 Perché i tuoi servitori hanno affezione alle sue pietre, ed hanno pietà della sua polvere.

Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.

15 Allora le nazioni temeranno il nome dell’Eterno, e tutti i re della terra la tua gloria,

Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;

16 quando l’Eterno avrà riedificata Sion, sarà apparso nella sua gloria,

Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

17 avrà avuto riguardo alla preghiera dei desolati, e non avrà sprezzato la loro supplicazione.

Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

18 Questo sarà scritto per l’età a venire, e il popolo che sarà creato loderà l’Eterno,

Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

19 perch’egli avrà guardato dall’alto del suo santuario; dal cielo l’Eterno avrà mirato la terra

Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

20 per udire i gemiti de’ prigionieri, per liberare i condannati a morte,

Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;

21 affinché pubblichino il nome dell’Eterno in Sion e la sua lode in Gerusalemme,

Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,

22 quando i popoli e i regni si raduneranno insieme per servire l’Eterno.

Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

23 Egli ha abbattuto le mie forze durante il mio cammino; ha accorciato i miei giorni.

Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

24 Io ho detto: Dio mio, non mi portar via nel mezzo dei miei giorni; i tuoi anni durano per ogni età.

Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

25 Tu fondasti ab antico la terra, e i cieli son l’opera delle tue mani.

Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

26 Essi periranno, ma tu rimani; tutti quanti si logoreranno come un vestito; tu li muterai come una veste e saranno mutati.

То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

27 Ma tu sei sempre lo stesso, e gli anni tuoi non avranno mai fine.

Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.

28 I figliuoli de’ tuoi servitori avranno una dimora, e la loro progenie sarà stabilita nel tuo cospetto.

Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.