< Proverbi 12 >
1 Chi ama la correzione ama la scienza; Ma chi odia la riprensione [è] insensato.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 L'uomo da bene ottiene benevolenza dal Signore; Ma egli condannerà l'uomo malizioso.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 L'uomo non sarà stabilito per empietà; E la radice de' giusti non sarà smossa.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 La donna di valore [è] la corona del suo marito; Ma quella che reca vituperio gli [è] come un tarlo nelle ossa.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 I pensieri de' giusti [son] dirittura; [Ma] i consigli degli empi [son] frode.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 La parole degli empi [tendono] ad insidiare al sangue; Ma la bocca degli [uomini] diritti li riscoterà.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 In un voltar degli empi, essi non [saranno più]; Ma la casa de' giusti starà in piè.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 L'uomo sarà lodato secondo il suo senno; Ma chi è stravolto d'animo sarà in isprezzo.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 Meglio [è] colui del quale non si fa stima, e pure ha un servitore, Che colui che fa il borioso, ed ha mancamento di pane.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 [L'uomo] giusto ha cura della vita della sua bestia; Ma le viscere degli empi [son] crudeli.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 Chi lavora la sua terra sarà saziato di pane; Ma chi va dietro agli uomini oziosi [è] scemo d'intelletto.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 L'empio appetisce la rete de' malvagi; Ma la radice de' giusti mette fuori.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 Il laccio del malvagio [è] nella dislealtà delle labbra; Ma il giusto uscirà di distretta.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 L'uomo sarà saziato di beni per lo frutto della [sua] bocca; E [Dio] renderà all'uomo la retribuzione [dell'opere] delle sue mani.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 La via dello stolto [è] diritta al suo parere; Ma chi ascolta consiglio [è] savio.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 Il cruccio dello stolto è conosciuto lo stesso giorno; Ma l'avveduto copre il vituperio.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 Chi parla verità rapporta il giusto; Ma il falso testimonio [rapporta] frode.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 Ei vi è tale che pronunzia [parole] simile a coltellate; Ma la lingua de' savi [è] medicina.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 Il labbro verace sarà stabile in perpetuo; Ma la lingua bugiarda [sarà sol] per un momento.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Inganno [è] nel cuor di coloro che macchinano del male; Ma [vi è] allegrezza per quelli che consigliano pace.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 Niuna molestia avverrà al giusto; Ma gli empi saranno ripieni di male.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 Le labbra bugiarde [son] cosa abbominevole al Signore; Ma coloro che operano in verità son graditi da lui.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 L'uomo avveduto copre la scienza; Ma il cuor degli stolti pubblica la follia.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 La mano de' diligenti signoreggerà; Ma la pigra sarà tributaria.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Il cordoglio nel cuor dell'uomo l'abbatte; Ma la buona parola lo rallegra.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 Il giusto abbonda [in beni] più che il suo prossimo; Ma la via degli empi li fa andare errando.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 Il pigro non arrostisce la sua cacciagione; Ma i beni dell'uomo diligente [sono] preziosi.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 Nella via della giustizia [vi è] vita; E [nel] cammino de' [suoi] sentieri non [vi è] morte.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.