Salmi 50
1 Parla il Signore, Dio degli dei, convoca la terra da oriente a occidente. Salmo. Di Asaf.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Da Sion, splendore di bellezza, Dio rifulge.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Viene il nostro Dio e non sta in silenzio; davanti a lui un fuoco divorante, intorno a lui si scatena la tempesta.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Convoca il cielo dall'alto e la terra al giudizio del suo popolo:
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 «Davanti a me riunite i miei fedeli, che hanno sancito con me l'alleanza offrendo un sacrificio».
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Il cielo annunzi la sua giustizia, Dio è il giudice.
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 «Ascolta, popolo mio, voglio parlare, testimonierò contro di te, Israele: Io sono Dio, il tuo Dio.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Non ti rimprovero per i tuoi sacrifici; i tuoi olocausti mi stanno sempre davanti.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 Non prenderò giovenchi dalla tua casa, né capri dai tuoi recinti.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Sono mie tutte le bestie della foresta, animali a migliaia sui monti.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Conosco tutti gli uccelli del cielo, è mio ciò che si muove nella campagna.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Se avessi fame, a te non lo direi: mio è il mondo e quanto contiene.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Mangerò forse la carne dei tori, berrò forse il sangue dei capri?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Offri a Dio un sacrificio di lode e sciogli all'Altissimo i tuoi voti;
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 invocami nel giorno della sventura: ti salverò e tu mi darai gloria».
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 All'empio dice Dio: «Perché vai ripetendo i miei decreti e hai sempre in bocca la mia alleanza,
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 tu che detesti la disciplina e le mie parole te le getti alle spalle?
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Se vedi un ladro, corri con lui; e degli adùlteri ti fai compagno.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Abbandoni la tua bocca al male e la tua lingua ordisce inganni.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Ti siedi, parli contro il tuo fratello, getti fango contro il figlio di tua madre.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Hai fatto questo e dovrei tacere? forse credevi ch'io fossi come te! Ti rimprovero: ti pongo innanzi i tuoi peccati».
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Capite questo voi che dimenticate Dio, perché non mi adiri e nessuno vi salvi.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Chi offre il sacrificio di lode, questi mi onora, a chi cammina per la retta via mostrerò la salvezza di Dio.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
