< Salmi 22 >

1 Al maestro del coro. Sull'aria: «Cerva dell'aurora». Salmo. Di Davide. «Dio mio, Dio mio, perché mi hai abbandonato? Tu sei lontano dalla mia salvezza»: sono le parole del mio lamento.
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Dio mio, invoco di giorno e non rispondi, grido di notte e non trovo riposo.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Eppure tu abiti la santa dimora, tu, lode di Israele.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 In te hanno sperato i nostri padri, hanno sperato e tu li hai liberati;
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 a te gridarono e furono salvati, sperando in te non rimasero delusi.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 Ma io sono verme, non uomo, infamia degli uomini, rifiuto del mio popolo.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 Mi scherniscono quelli che mi vedono, storcono le labbra, scuotono il capo:
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 «Si è affidato al Signore, lui lo scampi; lo liberi, se è suo amico».
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Sei tu che mi hai tratto dal grembo, mi hai fatto riposare sul petto di mia madre.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 Al mio nascere tu mi hai raccolto, dal grembo di mia madre sei tu il mio Dio.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Da me non stare lontano, poiché l'angoscia è vicina e nessuno mi aiuta.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Mi circondano tori numerosi, mi assediano tori di Basan.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 Spalancano contro di me la loro bocca come leone che sbrana e ruggisce.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 Come acqua sono versato, sono slogate tutte le mie ossa. Il mio cuore è come cera, si fonde in mezzo alle mie viscere.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 E' arido come un coccio il mio palato, la mia lingua si è incollata alla gola, su polvere di morte mi hai deposto.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 Un branco di cani mi circonda, mi assedia una banda di malvagi; hanno forato le mie mani e i miei piedi,
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 posso contare tutte le mie ossa. Essi mi guardano, mi osservano:
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 si dividono le mie vesti, sul mio vestito gettano la sorte.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 Ma tu, Signore, non stare lontano, mia forza, accorri in mio aiuto.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Scampami dalla spada, dalle unghie del cane la mia vita.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Salvami dalla bocca del leone e dalle corna dei bufali.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 Annunzierò il tuo nome ai miei fratelli, ti loderò in mezzo all'assemblea.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Lodate il Signore, voi che lo temete, gli dia gloria la stirpe di Giacobbe, lo tema tutta la stirpe di Israele;
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 perché egli non ha disprezzato né sdegnato l'afflizione del misero, non gli ha nascosto il suo volto, ma, al suo grido d'aiuto, lo ha esaudito.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Sei tu la mia lode nella grande assemblea, scioglierò i miei voti davanti ai suoi fedeli.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 I poveri mangeranno e saranno saziati, loderanno il Signore quanti lo cercano: «Viva il loro cuore per sempre».
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Ricorderanno e torneranno al Signore tutti i confini della terra, si prostreranno davanti a lui tutte le famiglie dei popoli.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 Poiché il regno è del Signore, egli domina su tutte le nazioni.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 A lui solo si prostreranno quanti dormono sotto terra, davanti a lui si curveranno quanti discendono nella polvere. E io vivrò per lui,
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 lo servirà la mia discendenza. Si parlerà del Signore alla generazione che viene;
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 annunzieranno la sua giustizia; al popolo che nascerà diranno: «Ecco l'opera del Signore!».
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.

< Salmi 22 >