Salmi 147
1 Lodate il Signore: è bello cantare al nostro Dio, dolce è lodarlo come a lui conviene. Alleluia.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Il Signore ricostruisce Gerusalemme, raduna i dispersi d'Israele.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Risana i cuori affranti e fascia le loro ferite;
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 egli conta il numero delle stelle e chiama ciascuna per nome.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Grande è il Signore, onnipotente, la sua sapienza non ha confini.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Il Signore sostiene gli umili ma abbassa fino a terra gli empi.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Cantate al Signore un canto di grazie, intonate sulla cetra inni al nostro Dio.
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Egli copre il cielo di nubi, prepara la pioggia per la terra, fa germogliare l'erba sui monti.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Provvede il cibo al bestiame, ai piccoli del corvo che gridano a lui.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Non fa conto del vigore del cavallo, non apprezza l'agile corsa dell'uomo.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Il Signore si compiace di chi lo teme, di chi spera nella sua grazia.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Glorifica il Signore, Gerusalemme, loda il tuo Dio, Sion. Alleluia.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Perché ha rinforzato le sbarre delle tue porte, in mezzo a te ha benedetto i tuoi figli.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Egli ha messo pace nei tuoi confini e ti sazia con fior di frumento.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Manda sulla terra la sua parola, il suo messaggio corre veloce.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Fa scendere la neve come lana, come polvere sparge la brina.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Getta come briciole la grandine, di fronte al suo gelo chi resiste?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Manda una sua parola ed ecco si scioglie, fa soffiare il vento e scorrono le acque.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Annunzia a Giacobbe la sua parola, le sue leggi e i suoi decreti a Israele.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Così non ha fatto con nessun altro popolo, non ha manifestato ad altri i suoi precetti. Alleluia.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
