Giobbe 20

1 Zofar il Naamatita prese a dire:

А Софар Намаћанин одговори и рече:

2 Per questo i miei pensieri mi spingono a rispondere e perciò v'è questa fretta dentro di me.

Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

3 Ho ascoltato un rimprovero per me offensivo, ma uno spirito, dal mio interno, mi spinge a replicare.

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

4 Non sai tu che da sempre, da quando l'uomo fu posto sulla terra,

Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

5 il trionfo degli empi è breve e la gioia del perverso è d'un istante?

Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

6 Anche se innalzasse fino al cielo la sua statura e il suo capo toccasse le nubi,

Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

7 come lo sterco sarebbe spazzato per sempre e chi lo aveva visto direbbe: «Dov'è?».

Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

8 Svanirà come un sogno, e non si troverà più, si dileguerà come visione notturna.

Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

9 L'occhio avvezzo a vederlo più non lo vedrà, né più lo scorgerà la sua dimora.

Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

10 I suoi figli dovranno risarcire i poveri, le loro mani restituiranno le sue ricchezze.

Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

11 Le sue ossa erano ancora piene di giovinezza, ma con lui giacciono nella polvere.

Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

12 Se alla sua bocca fu dolce il male, se lo teneva nascosto sotto la sua lingua,

Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

13 assaporandolo senza inghiottirlo, se lo tratteneva in mezzo al suo palato:

Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

14 il suo cibo gli si guasterà nelle viscere, veleno d'aspidi gli sarà nell'intestino.

Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

15 I beni divorati ora rivomita, Dio glieli caccia fuori dal ventre.

Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

16 Veleno d'aspide ha succhiato, una lingua di vipera lo uccide.

Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

17 Non vedrà più ruscelli d'olio, fiumi di miele e fior di latte;

Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

18 renderà i sudati acquisti senza assaggiarli, come non godrà del frutto del suo commercio,

Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

19 perché ha oppresso e abbandonato i miseri, ha rubato case invece di costruirle;

Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

20 perché non ha saputo essere pago dei suoi beni, con i suoi tesori non si salverà.

Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

21 Nulla è sfuggito alla sua voracità, per questo non durerà il suo benessere.

Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

22 Nel colmo della sua abbondanza si troverà in miseria; ogni sorta di sciagura piomberà su di lui.

Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

23 Quando starà per riempire il suo ventre, Dio scaglierà su di lui la fiamma del suo sdegno, e gli farà piovere addosso brace.

Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

24 Se sfuggirà l'arma di ferro, lo trafiggerà l'arco di bronzo:

Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

25 gli uscirà il dardo dalla schiena, una spada lucente dal fegato. Lo assaliranno i terrori;

Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

26 tutte le tenebre gli sono riservate. Lo divorerà un fuoco non acceso da un uomo, esso consumerà quanto è rimasto nella sua tenda.

Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

27 Riveleranno i cieli la sua iniquità e la terra si alzerà contro di lui.

Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

28 Un'alluvione travolgerà la sua casa, scorrerà nel giorno dell'ira.

Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

29 Questa è la sorte che Dio riserva all'uomo perverso, la parte a lui decretata da Dio.

То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.