Luka 11
1 Ukatala Matungo Uyesu nakolompa, ung'wi wa amanyisigwa wakwe akamuila, mukulu, kumanyise nusesie kulumpa, anga uyohana nau amisilye iamanyisingwa akwe kulompa.
И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
2 Uyesu akaila nimukulompa, lungi, Tata, lina lako likuligwe, utemi wako uze.
А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
3 Ukupe indya yitu nia mahiku ihi.
Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
4 Ukulekele imalandu itu aka use nikia lakala nakugaziiye, uleke kuitwala muimageng'wa.
И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
5 Uyesu akaila, nyenyu kitalanyu nukite umuhumba muya nukumuhanga uutiku, nukumuila, muhumba miane mpe imikate itatu.
И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
6 Kunsoko muhumba shuya wane wampikiila inoino kupuma muhinzo, nu ne nimugila indya nikumupa.
Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
7 Nuyo nukale mrupumba akamuila, leka kunaja, umulango walugailwa palung'wi niana ane, nune nalala singa kuhuma kuuka nukuupa uewe indya.
А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
8 Nunuie, kina atizeshukuuka indya umuhumba muya akwe, kunsoko akazulongolekile kumupitya tile niminyala, ukuuka akupe indya yidu kutula nuhilwa wako.
И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
9 Nu ne kumuila, lompi, nunye mukupewa, penzi nunye mukulija, pinduli nunye mukuluguilwa.
И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
10 kunsoko nuilompa wisingiilya, nuyu nuiduma wipata, pinduli nunye mukuluguilwa.
Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
11 Tata kii kung'wanyu, ung'waakwe agalompe insamaki ukumupa nzoka?
Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
12 Ang'wi agalompe ije ukumpa nkumi?
Или ако заиште јаје да му да скорпију?
13 Klulo ang'wi unyenye nimiabi mumanyile kuapa iana nyu imasongeelyo nimaza, Ai g'wautata nyu nua nuakigulu ukuapa ung'waungwelu ao nimulo mpa?
Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
14 Sunga Uyesu akatula mupatya umintunga, Uyu naukete umintunga ai kimume umintunga akahega kumuntu nuanso, umuntu nuanso akahuma kuligitya umitunda ukakuilwa nanguli.
И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
15 Niang'wi ikalunga, uyu ukuheja imintunga kua Beelzabul mukulu wa amintunga.
А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
16 Niang'we akamgema ikalowa alagiile ikilingasilyo nikakupuma kilunde.
А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
17 Ingi uyesu akalinga imasigo akaaila, utemi wili nukutemanuka utula nuukia, ninyumba nikutemanuka ikugwa.
А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
18 Ang'wi umubi ukutula utemanukile, utemi wakwe ukimaka ule? Kunsoko uenda lunga neenda heja imintunga kua Belzebuli.
Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
19 Ang'wi unene neenda heja iamintunga kua Belzebuli, ai iane menda heja imitunga kukiila ntuni? Kunsoko iyi, nianso azizamtwala mulamulwa.
Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
20 Kululo, angwi kuheja amintunga kukiila shala kang'wi Tunda, ingi gwa utemi ukumuhanga.
А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
21 Umunyangulu nukite ishigi angaamilile inyumba kwe, imaintu akwe akikie uza.
Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
22 Kululo angingiilwe nu muntu numukiiye ingulu umunyangulu nuanso ukumuhegelya ishige yake, nukuhola insao yakwe yihi.
А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
23 Uyu nisha kipalung'wi nu nene, shamiane, nuyu nishawilingiila palung'wi nunene wisambailya.
Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
24 Umintunga numubi nukuhega kumuntu, wenda nikutili imaze kunsoko asupye. Agatule walimila, ukulunga, kusuka nazampumie.
Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
25 Anga asuke ahange inyumba apyagulwa hangi ikie iza.
И дошавши нађе пометен и украшен.
26 Kululo wilongola kuaduma amintunga mupungati ao bi kukila nuanso, nukualeta ikie pang'wanso, u muntu nuanso witula mubi kukila nazawili ung'wandyo.
Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
27 Naukuligitya inkani izi, musungu ung'wi akahumbula ululi kukila ihi naiakoli pang'wanso akalunga, “Akembetwa inda naikutugile nimaele naumonkile.”
А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
28 Sunga akalunga, akembetwa ao neija ulukani lang'wi Tunda nukuluamba.
А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
29 Umilundo wa antu ukatula kongeeleka, u Yesu akandya kulunga, “Uwileli uwu ingi wileli wa ubi, ukuduma kilinga siilyo, kutile ikilingasiilyo nikikupegwa kukila ikiilingasiilyo ni kang'wa Yona.
А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
30 Anga u Yona naikilingasiilyo kuantu a Ninawi. Uu nungwana wang'wa Adamu ukutula kilingasiilyo kuwileli uwu.
Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
31 Umusungu wa Mutemi nuakutakama ukimika uluhiku nula ulamulwa niantu awileli uwu azizapegwa ulamulwa wao, ingi nuanso aupumie kumpelu nihi aze ategeelye uhugu wang'wa Solomoni, na paite ukoli numukulu kukila u Solomoni.
Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
32 Iantu a Ninawi akimika mulamulwa palung'wi niantu niawileli uwu uluhiku la ulamulwa azizaapa uulamulwa, kunsoko nianso aialekile imilandu nu Yona naukutanantya ulukani lang'wi Yunda, hangi goza pang'wanso ukoli numukulu kukila Yona.
Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
33 Kutile umuntu wihi, nuakilya ulumuli aluike mulungu ang'wi pihi akikapu, ingi wakilya nukuika migulya kunsoko akelyo, angawingila muntu wihi ahume kuona uwelu.
Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
34 Iliho lako lumuli la muili iliho lako angalilule iza umuili wako wihi ukutula nuwelu, iliho lako angalihule ibi umuili wako wihi ukutula kiti.
Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
35 Kululo mihambe uwelu nuukole mitalanyu uleke kukilwa ikiti.
Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
36 Kululo ang'wi umuili wako ukoli muwelu, hangi kutile ata nuunino nuukoli mukiti. Ingi gwa umuili wako ukutula anga ulumuli nulukupumya uwelu kitalanyu.”
Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
37 Naiwamala kuligitya, Farisayo akamana enda alye ndya kitalakwe, u Yesu akingila munyumba akatula palung'wi nienso.
А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
38 Imafarisayo ikakuilwa kunsoko shaukalae indya naikili kuletwa.
А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
39 U Yesu akaila, “Unye Mafarisayo mendoja iseme kunzi, mukati anyu mizue insuula nimbi nuubi.
А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
40 Unye antu nimiagila uhugu uyu naumbile kunzi shanga au umbile ne numukati?”
Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
41 Ape iahimbe aya namkati, ni nkani yihi ikutula nza kitalanyu.
Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
42 Kululo isatiko lanyu Mafarisayo, nsoko mipumya imasongeelyo aminanaa numuchicha ni nyenyi yihi niamugunda, kunu mulekile inkani ya tai nukumulowa Itunda, kuna shango mukuleka nimangiza.
Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
43 Isatiko lanyu Mafarisayo kunsoko milowa kikiie kumatuntu akuntongeela amatekeelo nukulamukigwa kua milamu iyi nikilya.
Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
44 Isatiko lanyu kunsoko mimpyani niibula ningila ilingasiilyo iantu niza azegenda migulya aibiila nianso singaazeaine.”
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
45 Mumanyisi ung'wi wa unonelya wa Kiyahudi akasusha akamuila, mumanyisi iki nukukiligitya kakutasha use.
А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
46 Yesu akaila isatiko lanyu, unye aminyisi ankani, ingi mendaapa iantu imiligo nisinga ahumile kuminkenka, kunu unye shamaenda miamba ata nayala yanyu.
А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
47 Isatiko lanyu kunsoko mendazenga nukuika ilingasiilyo muibiila ya anyakidagu ao naiabulagilwe niesekulu anyu.
Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
48 Kululo gwa unyenye mihangile nukigombya imilimo naiitumile isekulu anyu, kunsoko ikulukulu aiabulagile ianyakidagu, imo nimezenga ilingasiilyo muibiila yao.
Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
49 Kunsoko iyo uhugu wang'wi Tunda uuliye, kuatuma ianyakidagu neituma milimo ane neenso muakaja nukuabulaga niang'wi.
Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
50 Uwileli uwu uziza liilwa ni sakami anyakidagu naiabulagile kupuma ung'wandyo nua unkumbigulu.
Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
51 Kupuma usakami wang'wa Abeli nu Zakaria, naubulagilwe pakati wikumbikilo la ng'waung'welu. Uu, numuie uwileli uwu uzizaliilwa.
Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
52 Isatiko lanyu amanyisi ankani nia Kiyahudi kunsoko mahola ifungulo nia uhugu; unyenye shamendingila, kunu mukuagilya kingila ao niatakile kingila.”
Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
53 U Yesu naiwahega pang'wanso, akilisa nkani ni Mafarisayo ikatula kumugilya nukikunguma nung'wenso kua nkani idu.
А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
54 Akaze mugema kumutungila ahume kupantika lukani kitalakwe.
Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
