< Amsal 29 >
1 Siapa bersitegang leher, walaupun telah mendapat teguran, akan sekonyong-konyong diremukkan tanpa dapat dipulihkan lagi.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Jika orang benar bertambah, bersukacitalah rakyat, tetapi jika orang fasik memerintah, berkeluhkesahlah rakyat.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Orang yang mencintai hikmat menggembirakan ayahnya, tetapi siapa yang bergaul dengan pelacur memboroskan harta.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Dengan keadilan seorang raja menegakkan negerinya, tetapi orang yang memungut banyak pajak meruntuhkannya.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Orang yang menjilat sesamanya membentangkan jerat di depan kakinya.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Orang yang jahat terjerat oleh pelanggarannya, tetapi orang benar akan bersorak dan bersukacita.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Orang benar mengetahui hak orang lemah, tetapi orang fasik tidak mengertinya.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Pencemooh mengacaukan kota, tetapi orang bijak meredakan amarah.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Jika orang bijak beperkara dengan orang bodoh, orang bodoh ini mengamuk dan tertawa, sehingga tak ada ketenangan.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Orang yang haus akan darah membenci orang saleh, tetapi orang yang jujur mencari keselamatannya.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Orang bebal melampiaskan seluruh amarahnya, tetapi orang bijak akhirnya meredakannya.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Kalau pemerintah memperhatikan kebohongan, semua pegawainya menjadi fasik.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Si miskin dan si penindas bertemu, dan TUHAN membuat mata kedua orang itu bersinar.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Raja yang menghakimi orang lemah dengan adil, takhtanya tetap kokoh untuk selama-lamanya.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Tongkat dan teguran mendatangkan hikmat, tetapi anak yang dibiarkan mempermalukan ibunya.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Jika orang fasik bertambah, bertambahlah pula pelanggaran, tetapi orang benar akan melihat keruntuhan mereka.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Didiklah anakmu, maka ia akan memberikan ketenteraman kepadamu, dan mendatangkan sukacita kepadamu.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Bila tidak ada wahyu, menjadi liarlah rakyat. Berbahagialah orang yang berpegang pada hukum.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Dengan kata-kata saja seorang hamba tidak dapat diajari, sebab walaupun ia mengerti, namun ia tidak mengindahkannya.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Kaulihat orang yang cepat dengan kata-katanya; harapan lebih banyak bagi orang bebal dari pada bagi orang itu.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Siapa memanjakan hambanya sejak muda, akhirnya menjadikan dia keras kepala.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Si pemarah menimbulkan pertengkaran, dan orang yang lekas gusar, banyak pelanggarannya.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Keangkuhan merendahkan orang, tetapi orang yang rendah hati, menerima pujian.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Siapa menerima bagian dari pencuri, membenci dirinya. Didengarnya kutuk, tetapi tidak diberitahukannya.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Takut kepada orang mendatangkan jerat, tetapi siapa percaya kepada TUHAN, dilindungi.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Banyak orang mencari muka pada pemerintah, tetapi dari TUHAN orang menerima keadilan.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Orang bodoh adalah kekejian bagi orang benar, orang yang jujur jalannya adalah kekejian bagi orang fasik.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.