Ayub 9
1 Tetapi Ayub menjawab:
А Јов одговори и рече:
2 "Sungguh, aku tahu, bahwa demikianlah halnya, masakan manusia benar di hadapan Allah?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 Jikalau ia ingin beperkara dengan Allah satu dari seribu kali ia tidak dapat membantah-Nya.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Allah itu bijak dan kuat, siapakah dapat berkeras melawan Dia, dan tetap selamat?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Dialah yang memindahkan gunung-gunung dengan tidak diketahui orang, yang membongkar-bangkirkannya dalam murka-Nya;
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 yang menggeserkan bumi dari tempatnya, sehingga tiangnya bergoyang-goyang;
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 yang memberi perintah kepada matahari, sehingga tidak terbit, dan mengurung bintang-bintang dengan meterai;
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 yang seorang diri membentangkan langit, dan melangkah di atas gelombang-gelombang laut;
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 yang menjadikan bintang Biduk, bintang Belantik, bintang Kartika, dan gugusan-gugusan bintang Ruang Selatan;
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 yang melakukan perbuatan-perbuatan besar yang tidak terduga, dan keajaiban-keajaiban yang tidak terbilang banyaknya.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Apabila Ia melewati aku, aku tidak melihat-Nya, dan bila Ia lalu, aku tidak mengetahui.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Apabila Ia merampas, siapa akan menghalangi-Nya? Siapa akan menegur-Nya: Apa yang Kaulakukan?
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 Allah tidak menahani murka-Nya, di bawah kuasa-Nya para pembantu Rahab membungkuk;
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 lebih-lebih aku, bagaimana aku dapat membantah Dia, memilih kata-kataku di hadapan Dia?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Walaupun aku benar, aku tidak mungkin membantah Dia, malah aku harus memohon belas kasihan kepada yang mendakwa aku.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Bila aku berseru, Ia menjawab; aku tidak dapat percaya, bahwa Ia sudi mendengarkan suaraku;
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Dialah yang meremukkan aku dalam angin ribut, yang memperbanyak lukaku dengan tidak semena-mena,
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 yang tidak membiarkan aku bernafas, tetapi mengenyangkan aku dengan kepahitan.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 Jika mengenai kekuatan tenaga, Dialah yang mempunyai! Jika mengenai keadilan, siapa dapat menggugat Dia?
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Sekalipun aku benar, mulutku sendiri akan menyatakan aku tidak benar; sekalipun aku tidak bersalah, Ia akan menyatakan aku bersalah.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Aku tidak bersalah! Aku tidak pedulikan diriku, aku tidak hiraukan hidupku!
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Semuanya itu sama saja, itulah sebabnya aku berkata: yang tidak bersalah dan yang bersalah kedua-duanya dibinasakan-Nya.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Bila cemeti-Nya membunuh dengan tiba-tiba, Ia mengolok-olok keputusasaan orang yang tidak bersalah.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 Bumi telah diserahkan ke dalam tangan orang fasik, dan mata para hakimnya telah ditutup-Nya; kalau bukan oleh Dia, oleh siapa lagi?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 Hari-hariku berlalu lebih cepat dari pada seorang pelari, lenyap tanpa melihat bahagia,
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 meluncur lewat laksana perahu dari pandan, seperti rajawali yang menyambar mangsanya.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Bila aku berpikir: Aku hendak melupakan keluh kesahku, mengubah air mukaku, dan bergembira,
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 maka takutlah aku kepada segala kesusahanku; aku tahu, bahwa Engkau tidak akan menganggap aku tidak bersalah.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Aku dinyatakan bersalah, apa gunanya aku menyusahkan diri dengan sia-sia?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Walaupun aku membasuh diriku dengan salju dan mencuci tanganku dengan sabun,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 namun Engkau akan membenamkan aku dalam lumpur, sehingga pakaianku merasa jijik terhadap aku.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Karena Dia bukan manusia seperti aku, sehingga aku dapat menjawab-Nya: Mari bersama-sama menghadap pengadilan.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Tidak ada wasit di antara kami, yang dapat memegang kami berdua!
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Biarlah Ia menyingkirkan pentung-Nya dari padaku, jangan aku ditimpa kegentaran terhadap Dia,
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 maka aku akan berbicara tanpa rasa takut terhadap Dia, karena aku tidak menyadari kesalahanku."
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
